Jugozapadna Backa

[freebiking]

From: Marko Boskovic <marko.boskovic@m...>
Date: Sun Nov 14, 2004 5:26 pm
Subject: Jugozapadna Backa

-Bački Petrovac
-Ratkovo
-Bač
-franjevački samostan
-tvrđava Bač
-stanje na putevima
-manastir Bođani
-put Palanka-Novi Sad
-i još štošta...

======================================================================

Već neko vreme merkamo staru tvrđavu u Baču, i pre nekih nedelju dana
je konačno pao dogovor da je obiđemo prošlog petka (12. novembar),
biciklom, naravno. Slobodan, moj saputnik, je inače student
arhitekture, tako da bi to njemu u neku ruku bila i terenska vežba.
Ali, na žalost, mnoge okolnosti su se urotile protiv nas. Naše devojke
i naše mame nisu štedele reči da nas ubede da odustanemo; kada sam
rekao mami gde planiram da idem, prva reakcija je bila: "gde?!", kao
da nije dobro čula, a za njom je odmah išlo i "da li si ti normalan" i
"kud' ćeš po ovakvom vremenu". I zaista, meteogrami nisu pružali
veliku nadu u to da će vreme biti lepo. Čak šta više, prognoza
relativne vlažnosti vazduha se kretala između 89% i 97% a pokrivenosti
neba oblacima 99.2% do 99.8%. Jedino je prognoza temperature bila ok -
preko 10^C.

Srećom, to sve nije bilo dovoljno da nas zaustavi, i dva ljuta bajkera
su krenula iz Novog Sada u petak u 6.20 put Rumenke.Nismo još ni došli
do Detelinare, a već je postalo jasno da sve neće ići baš glatko.
Slobodan je dosta krupan (oko 195 cm), a za svoj mtb definitivno
prekrupan, i stoga mu je sic prenisko, te ne može da ispruži nogu kada
vozi. Druga stvar, mountain bike se po ravnom teško može meriti sa
tracking biciklom (obim točkova, širina guma i sl.), a i, kao što ću u
toku dana postati svestan, postoje razni tipovi kondicije. To što on
sa lakoćom prelazi veliki fruškogorski maraton (82 km) mu na biciklu
ne znači previše.
Kakogod bilo, moraćemo da idemo dosta sporije od onoga što sam
planirao.

Dok smo prilazili Rumenki, polako se razdanjivalo, a i počela je da
sipi jedva primetna kiša. Rumenka je proletela za nama, a da ja, još
bunovan, nisam uspeo to gotovo ni da registrujem. Tek pošto smo izašli
iz sela, razbudio me je prizor starog đerma i karuca parkiranih ispod
njega. http://boskovic.fotopic.net/p9109290.html

Tokom našeg putešestvija, prošli smo kroz teritorije više opština
(Novi Sad, Bački Petrovac, Odžaci, Bač, Bačka Palanka), ali, koliko se
sećam, samo nas je jedna pozdravila kada smo u nju ulazili i poželela
srećan put kada smo izlazili - Bački Petrovac. Za sam istoimeni gradić
koji je sedište opštine, mogu reći samo najlepše. Već sam nekako
navikao da "slovačka" naselja (kako bačka tako i sremska) budu nekako
urednija, čistija, sa cvećem ispred kuća, i Petrovac me po tom pitanju
nipošto nije razočarao. Naprotiv. Kako se uđe u naselje, prolazi se
pored svetlo plavih doteranih kuća, sa ošišanom travom ili cvećem
ispred, ponegde klupom (često napravljenom od osovine nekih starih
kočija), po koji restaurirani đeram, saonice ili bunar...
Iza te seoske idile, u malome centru nalazi se nekoliko većih
građevina čija fasade nipošto ne deluje seoski; to su škola, gimnazija
i još neke za koje nisam siguran šta su. Iz centra se brzo izlazi, i
do kraja se ide kroz prijatan seoski ambijent.
Stare saonice i bunar: http://boskovic.fotopic.net/p9109292.html
Saonice: http://boskovic.fotopic.net/p9109293.html
Možda imam predrasude kada su u pitanju prevozna sredstva na selu, ali
ipak bih pored đerma pre očekivao parkiran traktor
http://boskovic.fotopic.net/p9109294.html

Iako je Kulpin sa svojim dvorcima bio u planu nekih širih varijanti,
ostalo je da ga obiđemo nekom drugom prilikom.

Na putu za Bački Maglić smo prošli pored interesantne "mini" kapelice
(pleonazam, ali dobro zvuči) koja se smestila ispod oraha. Maglić se
ne nalazi na glavnom putu, tako da kroz samo selo nismo prolazili, ali
kada ga već spominjem, da kažem par reči o njegovoj istoriji, pošto je
veoma interesantna. Mesto je sa prekidima naseljeno već veoma dugo
(još od srednjeg veka) i za njega je karakteristično to što je više
puta kompletno menjalo stanovništvo. Tu su prvo živeli mađarski ratari
koji su se po dolasku Turaka povukli na sever. Ubrzo, u napušteno selo
se useljava nekoliko srpskih porodica sa juga. Selo je malo živnulo da
bi ubrzo ponovo zapustelo. U prvoj polovini 18. veka ga još jednom
obnavljaju, da bi doživelo bum posle doseljavanja kolonista najviše iz
Baden-Wurtenberg-a u vreme vladavine Marije Tereze. Zahvaljujući
podsticajima i povlasticama koje im je država pružala, selo je vrlo
brzo postalo razvijenije od okolnih. Posle završetka drugog svetskog
rata, deo Nemaca se povlači sa okupacionim snagama Rajha, dok drugi
proteruju partizani. Sa svim opremljenim kućama, selo ostaje potpuno
prazno - ukleto, ali ne zadugo. U maju 1945. godine u ove nameštene
kuće doselilo se 4650 grčkih izbeglica,pripadnika narodnooslobodilačke
armije „ELAS" (komesari, komandanti, partijski rukovodioci). Među
njima bilo je samo 8 žena. Selo je u to vreme imalo status
eksteritorijalne opštine Grčke u kojoj su važili grčki zakonski
propisi i koje je Jugoslavija priznavala. Ovo izuzeće iz jurisdikcije
bilo je bez presedana,kuriozitet u našoj državničkoj praksi. U početku
je to bio samo sabirni logor, u koji su vojnici dolazili na oporavak,
no kasnije je život organizovaniji. O redu se brinula policija „IKA".
Imali su svoju štampariju koja je izdavala „Glas Buljkes". Sredstvo
plaćanja bila je grčka moneta - drahme. Za vreme svog boravka Grci su
vodili i matične knjige rođenih, venčanih i umrlih. Rezolucija
Informbira podelila je Grke u Buljkesu. Jedni su podržavali Rezoluciju
a drugi KPJ. Da bi se sprečilo međusobno trvenje pa i ubijanje
donesena je u proleće 1949. g. odluka da Grci koji su za Rezoluciju
budu iseljeni,a oni koji su verni KPJ imali su pravo slobodnog izbora.
Posle ovog masovnog raseljavanja, u mestu je ostalo oko 800 grčkih
izbeglica, od kojih je gro emigrirao u južnu Makedoniju, nekoliko njih
je ostalo i danas ovde žive kao državljani SCG. Selo opet ostaje
napušteno, ali se u njega 1949 useljavaju kolonisti iz mnogih krajeva
SFRJ. Kao simbol te izmešanosti, naselje koje se do tada zvalo
Buljkes, dobija ime planine sa tromeđe Bosne i Hercegovine, Hrvatske i
Crne Gore - Maglić.
Kapelica: http://boskovic.fotopic.net/p9109295.html

Prošli smo kroz Silbaš, zatim i kroz Parage. Prizori su dosta slični,
slične stare kuće, slične barokne crkve, a pri pogledu na pojedine
"gastarbajterske" kuće, pomislili smo da možda i nećemo morati da
idemo jako daleko da bi videli tvrđave (sve sa jakim betonskim
bedemima, a poneke imaju i "branič" kule)...
Na njivama ponegde još traje žetva kukuruza, poneke su preorane, a na
nekima je ozimna pšenica već visoka oko deset cm. Većina irigacionih
kanala pored kojih smo prošli je zatrpana, i prepuna trske ili žbunja,
a i ispod sistema za navodnjavanje (oni dugački "tuševi" na točkovima)
već počinje da raste šumica,što dovoljno govori o tome koliko se često
koriste. Zato je nama tokom prošlogodišnje suše glavno "sredstvo" za
navodnjavanje bila molitva bogu patrijarha Pavla da padne kiša...
Barokna crkva u Silbašu: http://boskovic.fotopic.net/p9109296.html
Barokna crkva u Paragama: http://boskovic.fotopic.net/p9109298.html

Nama u tom trenutku kiša nije falila, pošto je polako počinjala da
dobija na intenzitetu. Nešto posle devet, ulazimo u opštinu Odžaci. Na
samom ulazu u Ratkovo, najseverniju tačku našeg puta, pažnju nam
privlače neke kamene građevine iza jarka, sa desne strane puta. Od
jarka nismo mogli da priđemo bliže i izvidimo, ali Slobodan misli da
je to bio put koji je nekad vodio na neko bogato imanje, a da su te
kamene "skulpture" oivičavale put.
Dok smo prilazili Ratkovu, primetili smo i neke ruševine u daljini, i
rešili da ih izvidimo. Na prilasku blatnjavim putem, upitali smo neku
ženu šta je to u pitanju, i ona nam je samo kratko odgovorila "staro
katoličko groblje". Ali, veoma brzo je postalo jasno da to nije samo
"katoličko" (ako je uopšte katoličko), već je ključna reč "nemačko"
groblje. Dok smo kroz maleno oskrnavljeno groblje prilazili ruševnoj
kapelici, prizor je bio i tužan i jeziv. Da je samo ostavljeno da
propada, nekako bih još i razumeo, ali ovu dozu vandalizma - ne.
Većina nadgrobnih spomenika (sa epitafima koje sam ipak uspeo delom da
dešifrujem mojim zarđalim nemačkim, i da saznam ponešto o ljudima koji
su bili tu) su popadali i većinom slomljeni. Skoro sve (osim par
grobova koje je neko nedavno sredio) je zaraslo u šikaru, a na nekim
spomenicima su ispisani grafiti. Kako je Slobodan lepo primetio,
vrhunac ironije je verovatno ružan natpis "PFC" (Partizan Football
Club). Crkvica (kapelica?) je veoma interesantna. Nekako je mala i
kompaktna, i dosta nas je podsetila na ruševine manastira na Klisi (u
Starim Ledincima). Ali, i pored svega toga navedenog, najgori osećaj
su ostavile provaljene kosturnice ispod crkve, kao i neke otvarane
grobnice. Šta su tražili, nakit sa pokojnika?! Kakav smo mi to narod?!
Nemačko groblje u Ratkovu: http://boskovic.fotopic.net/p9109299.html
Kapela na groblju spolja: http://boskovic.fotopic.net/p9109300.html
Kapela na groblju iznutra: http://boskovic.fotopic.net/p9109301.html

Na izlasku iz Ratkova, kiša je počela da pljušti. Ja sam hteo da se
sjurimo, i potražimo neki zaklon, ali je moj kompanjon već pomalo
sustao, pa je ta ideja otpala.
Na izlazu iz Ratkova, pažnju su mi privukle velike kamare sena. Odmah
sam se setio Monea, i koliko je on pažnje posvećivao svojim studijama
motiva blastova sena, i pomislio sam kako bi mu se ovo veoma dopalo.
http://boskovic.fotopic.net/p9109302.html

Do ulaska u Selenču, posle nešto više od pola sata, kiša je ponovo
oslabila, ali mi smo svejedno bili mokri. Selo je dosta interesantno.
I ovde sam fotografisao crkve, protestantsku i pravoslavnu. Nije da
sam nešto lud za crkvama, ali one su najčešće najreprezentativniji
objekti u selima, i njihovoj izgradnji bude posvećena velika pažnja.
Po njima se takođe često može zaključiti štošta o selu: o njegovoj
starosti, stanovnicima, njihovoj imućnosti... U centru sela smo
zastali kod zgrade mesne zajednice (gde je halo govornica). Ispred se
nalazi spomenik žrtvama Drugog svetskog rata. Čitajući imena, vidi se
da je i ovo selo (bar bilo pre rata) pretežno naseljeno Slovacima. U
neposrednoj blizini mesne zajednice nalazi se vatrogasni toranj.
Slobodan zaključuje da je selo moralo biti nekada bogato, kad je moglo
sebi da priušti tako nešto.
Protestantska(?) crkva: http://boskovic.fotopic.net/p9109303.html
Pravoslavna crkva: http://boskovic.fotopic.net/p9109305.html
Spomenik i vatrogasni toranj: http://boskovic.fotopic.net/p9109304.html

Napuštamo Selenču, i krećemo ka Baču, našem konačnom odredištu.
Ravnica se polako kotrlja pod nama. Vožnja ravnicom ne mora neophodno
biti toliko monotona kao što neko može pomisliti. Prizori se dosta
brzo menjaju, a i sela su dosta blizu jedno drugom. Pogled zabavljaju
raznobojne njive, radovi na njima, orasi međaši, kanali, retki
brežuljci, a sela su sama po sebi zanimljiva. Ono što može biti pomalo
monotono, jeste to što se ide konstantnom brzinom, po konstantnom
nagibu (od 0%), što ume malo da uspava kada se čovek zamori.

Što se tiče puteva kojima smo išli, asfalt je više nego solidan, a
saobraćaj umeren (može se komotno voziti). Jedna stvar mi je ipak
zasmetala, ali pre nego što graknem na naše ratare, priznajem da ne
znam da li je i u, na primer Austriji, praksa da kada njihovi paori
traktorom izlaze na put sa sobom ponesu i pola njive...

Oko dvadeset do deset, posle 65 km stižemo u Bač.
Bač je jedan od najstarijih gradova u Vojvodini, i ima izuzetno bogatu
prošlost. Prvi put se pominje pominje 535. u pismu cara Justinijana
skopskom mitropolitu Katelijanu. U Salzburškom letopisu se 873. Bač
pominje kao avarska tvrđava. Pominje se ponovo 1094. godine kao
sedište županije i nadbiskupije. U XII je na daleko poznat, i o njemu
je pisao i arapski geograf Idrisi 1154, i kaže da je "Bač (Bakasin)
poznat grad i spominje se među velikim, starim gradovima.Ima trgovište
i trgove, zanatlije i grčke učenjake." 1242. godine je najezda Mongola
protutnjala i pored Bača, i u bici na Šaju gine i crkveni upravitelj
Bača. Zahvaljujući podršci i naporima kralja Bele IV, grad uspeva da
se oporavi i izdigne iz pustoši koju Mongoli ostavljaju za sobom.
1462, Bač je bio mesto održavanja državnog sabora kojeg je organizovao
mađarski kralj Matija. Posle pobede u Mohačkoj bici 1526. godine,Turci
privremeno zaposedaju Bač, da bi ga konačno definitivno zauzeli 1529.
Bač postaje sedište nahije, i tragovi turskog boravka su i danas
vidljivi.
Krajem XVII veka zauzimaju ga Austrijanci, da bi ubrzo zatim teško
stradao u Rakocijevoj buni 1704. Bač nikad više nije uspeo da povrati
svoj stari sjaj i značaj, pošto su mu primat polako "oteli" Sombor, a
kasnije i Novi Sad. Danas je on samo centar opštine.

Ulazeći u centar Bača, odmah nam pažnju privlači monumentalni
franjevački samostan. Tu srećemo mog kolegu sa faksa, koji je tu, kao
i mi, samo u prolazu, i pravi nam društvo u obilasku samostana.

Samostan je jedan od značajnijih spomenika u Vojvodini.
Negde oko 1169. godine, plemić Mogh podiže samostan za potrebe
viteško-monaškog reda Templara. Po ukidanju tog reda, samostan
preuzimaju mađarski franjevci, koji tu ostaju sve do Mohačke bitke.
1529, Turci gotičku franjevačku crkvu pretvaraju u džamiju. da bi tek
1688. bila vraćena u prethodno stanje, ali ne zadugo. Već 1704. godine
spaljena je tokom Rakocijeve bune (kao i veći deo Bača, a i cele
Bačke). Radovi na obnovi traju od 1723. do 1764. Ponovo je obnavljan
1824. Arhitektura samostana odaje znake romanike, pozne gotike i
kasnijih baroknih dodataka.
Samostan spreda: http://boskovic.fotopic.net/p9109306.html
Samostan otpozadi: http://boskovic.fotopic.net/p9109307.html

Pored ovog samostana koji se bavio širenjem zapadnog, rimokatoličkog
hrišćanstva, Bač je sve do XV veka bio podjednako centar i istočnog,
vizantijskog hrišćanstva.

Krenuli smo peške (pošto je Saša bio sa nama) prema tvrđavi, i
neposredno pre rečice Mostonge naišli smo na ostatke turskog toplog
kupatila - hamama: http://boskovic.fotopic.net/p9109309.html

Nedaleko odatle je i mostić preko Mostonge, sa kog se silazi u masivnu
kapiju "Šiljak", koja je čuvala ulaz u podgrađe. Kada se uđe na
nekadašnje veštačko ostrvce, sa leve strane je uzvišenje koje podseća
na Golgotu (ima tri velika krsta), i sa kog se pruža lep pogled na Bač
sa jedne, i podgrađe i tvrđavu sa druge strane. Stotinak metara odatle
nalazi se tvrđava Bač.

Bačka tvrđava (Castrum Bachiense) spominje se već oko 1192. godine, a
današnju tvrđavu je oko 1338-1342 podigao mađarski kralj Karlo Robert,
plašeći se osvajačkih pohoda cara Dušana. Grad je stalno pripadao
kaločkim nadbiskupima. Nadbiskup Petrus de Warda ga je 1490-1495
povećao i ulepšao, a Mostongu tako produbio da su dunavske lađe mogle
da plove do Bača. 1529. osvojili su ga Turci, i vladali njime do 1687.
godine. Za vreme Rakocijeve bune 1703, bio je zapaljen i nije više
obnavljan. Prema iskopavanjima iz 1870. godine utvrđeno je da je
tvrđava bila na uzvišici, odvojena od ostatka dela Bača rečicom
Mostongom. Bila je toliko prostrana da su u njoj osim odaja bili
hodnici, kuhinja, boravište za stražare,bunar, štale. Imala je 8 kula,
a najčuvenija je bila šestospratna kula.
Ruševine Bača su najbolje očuvane od svih srednjevekovnih gradova u
Vojvodini.

Kada smo stigli do tvrđave, bio sam srećan, što bi rek'o moj drug, "ko
kuče sa dve piše" Sve sam obišao dva puta, svuda sam morao da
zavirim, da se popnem gde je to bilo moguće i da žmurim i zamišljam
kako je to izgledalo pre oko 300 godina.
Prostor ograđen ostacima zidina je toliko velik, da je u njega stao
ceo fudbalski teren, pored njega letnja pozorišna pozornica i još je
ostalo dovoljno mesta okolo. Videvši teren, palo nam je na pamet da se
na tom mestu 1529. odigrala prijateljska utakmica između Fener Bakče-a
iz Stambola grada i peštanskog Ujpešt Dože. Turci su izgubili 6:0, i
onda su se turski navijači razbesneli, napili i na prepad zauzeli grad
da bi ga držali narednih 150+ godina...
Eto šta čini predugo izlaganje čistom vazduhu...
Kapija "Šiljak": http://boskovic.fotopic.net/p9109310.html
Podgrađe, tvrđava, "Šiljak" i Mostonga sa "golgote":
http://boskovic.fotopic.net/p9109311.html
Bačka tvrđava iz raznih uglova:
http://boskovic.fotopic.net/p9109312.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109313.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109314.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109315.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109317.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109318.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109319.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109320.html
Tvrđava na staroj graviri: http://boskovic.fotopic.net/p9109328.html
Tvrđava 1698: http://boskovic.fotopic.net/p9125437.html
Fotografije tvrđave koje je snimio moj prezimenjak, istoričar Đurđe
Bošković 30-ih godina:
http://boskovic.fotopic.net/p9125438.html
http://boskovic.fotopic.net/p9125439.html

Hteli smo da dođemo u Bač, do Bača smo i stigli, i sad smo mogli da
polako krećemo nazad. Ali, tek je bilo oko 12, i ja sa želeo da
svratimo do manastira Bođani, kada smo već tako blizu. Slobodan je,
iako umoran, posle kraćeg ubeđivanja pristao. Pozdravili smo se sa
Sašom, i krenuli put Vajske. Iza Malog Bača,prošli smo pored skretanja
za ribnjak Mostongu, koji sam takođe planirao da posetim, ali nisam
imao srca da teram mog sputnjika da voza i do tamo. Ionako se već
propisno umorio,a i žalio se kako ga sic žulja. "Utešio" sam ga pričom
o Lensu Armstrongu i njegovim problemima sa sicom (odsekli su mu
testise ).

Stigli smo u Vajsku, i prošli u blizini interesantne crkve, koju na
žalost nisam fotografisao, pošto mi je film već bio pri kraju.
Kad se izađe iz Vajske, posle samo desetak minuta stiže se do sela
Bođani, a manastir je praktično na samom ulazu.

Predanje kaže da je manastir podigao bogati dalmatinski trgovac Bogdan
koji je mučio muku s' očima, ali je *čudesno* ozdravio nakon što se
umio na obližnjem izvoru. U znak zahvalnosti bogorodici koja mu je
uslišila molitvu, na mestu svog zaceljenja, izgradio je 1478.
pravoslavni manastir. Manastirski kompleks je teško stradao tokom
Rakocijeve bune, a sadašnju crkvu podigao je 1722. godine bogati
Mihajlo Temišvarlija iz Segedina, kao četvrto crkveno zdanje na istom
mestu. Veliki konak i crkva u Bođanima sagrađeni su u baroknom stilu,
a freske je živopisao poznati zoograf Hristifor Žefarović 1737.godine.

U manastiru su nas lepo dočekali, i pustili nas da uđemo u crkvu, iako
smo bili prilično blatnjavi. Crkva ima veoma interesantan, solidno
očuvan živopis, sa veoma, hm, maštovitim scenama, i, čini mi se,
nesvakidašnjim crtama lica biblijskih aktera na manastirskim zidovima.
Manastir ima veliki konak, u čijem krilu se vide Žefarovićeve gravire
(nismo ulazili, ali smo malo virili), a sa ulične strane se nalazi
lepo održavani parkić.
http://boskovic.fotopic.net/p9109322.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109323.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109324.html
http://boskovic.fotopic.net/p9109325.html

Krenuli smo nazad. Negde u Vajskoj je Slobodanu konačno pukao film,
izvukao je šipku od sica, i počeo njime da udara po meni, sveteći se
za svu muku koju sam mu priredio... Ne, šalim se, izvukao je šipku
skoro do maksimuma i posle toga je ipak malo lakše išao.

Na putu za Mali Bač, dogovorili smo se da ja odjurim napred,i da taman
dok on stigne još jednom obiđem tvrđavu u Baču, i doručkujem. Dao sam
pun gas, ali na prilazu Malom Baču, nisam mogao da odolim a da ne
svratim do ribnjaka. http://boskovic.fotopic.net/p9109326.html
Ovo je ujedno bila i poslednja fotografija koja mi je uspela.
Fotografisao sam ja i kasnije, ali pošto je već bio kraj filma,
negativi su se preklopili.

Sa jezera sam pojurio da stignem do tvrđave pre Slobodana,i stigao sam
ga baš u trenutku kada je prilazio tvrđavi. Tu smo jeli i napravili
malo dužu pauzu. Kako je vreme prolazilo, šanse da se vratimo po danu
su se drastično smanjivale. Kada smo krenuli iz Bača nešto posle dva,
još smo možda mogli da stignemo do Futoga ili čak Veternika po danu,
ali uz oštru jurnjavu, a to nije dolazilo u obzir.

Na putu za Tovariševo nastupila je malo ozbiljnija kriza, koja je
savladana tokom kratke pauze u selu, kod parkiranog starog ratnog
aviona, pored spomenika partizanima. U blizini smo videli staru,
pretpostavljam nemačku crkvu, koja je spolja i dalje cela, ali u dosta
lošem stanju. Sličnu crkvu (samo malo trošniju) smo videli pola sata
kasnije u Obrovcu. Prošli smo pored Karađorđeva, i uskoro naišli na
zaobilaznicu oko Bačke Palanke. Slobodan je odlučno i hrabro odbio da
se vraća autobusom iz Palanke, pa smo krenuli da zaobilazimo...

U Čelarevo smo stigli pred sam sumrak. Taj put, Palanka-Novi Sad, je i
po danu sve drugo samo ne prijatan,a po mraku pogotovo. Sve do Begeča,
bahati i nekorektni vozači, koji su nas izgurivali sa puta, i kojima
nije padalo na pamet da obore svetla dok su nam prilazili, su nam bili
stalno društvo. Kroz Gložane smo prošli, a da to po mraku nismo ni
primetili, i ubrzo, na naše veliko zadovoljstvo stigli oko pola šest u
Begeč. Tu je trebalo da odaberemo da li ćemo odmah da siđemo sa ovog
gadnog puta na dolmu, ili ćemo to učiniti malo kasnije. Nisam bio
siguran kakva je situacija sa blatom, pa smo na nasip izašli kod
skretanja za Čardu na Čerevićkoj adi. Zemljani put je bio sasvim ok, i
bilo je pravo opuštanje za promenu voziti tihim, senim puteljkom dok
povetarac donosi miris vode sa površine Ribnjaka. Od početka pa do
kraja Futoga, uz obalu ide asfaltiran nasip koji je relativno dobro
osvetljen (na samom nasipu nema rasvete, ali ponegde u podnožju ima
svetla). Osetili smo blizinu Novog Sada,i pojurili Novosadskom ulicom,
i zatim pešačkom stazom, kasnije biciklističkom, i tako sve do Novog
Naselja. I za sam kraj, svratili smo kod naših devojaka, koje su inače
sestre (što nas čini u neku ruku rođacima ).

Sve u svemu, za oko 12 ipo sati prešli smo preko 160km. Bilo nam je
lepo; meni malo presporo, a Slobodanu prenaporno. Shvatio je da od
ovog bajsa nema vajde. Da li možda neko zna gde može da se kupi duža
šipka za sic (za prvu ispomoć) i neki čvrst bajs za krupne momke (kao
neko trajnije rešenje)?

Vreme nas je poslužilo (u poređenju sa subotom i nedeljom), i ko zna,
možda je to bila poslednja vožnja ove sezone (sutra sneg?).

Karta na kojoj je ucrtana ruta koju smo prešli nalazi se ovde:
http://boskovic.fotopic.net/p9109327.html
fotgrafije na: http://boskovic.fotopic.net/c340580.html
a neki interesantni linkovi su:
http://www.bac.co.yu/
http://www.backipetrovac.org.yu/
http://www.welcome.to/odzaci/

Marko Bošković

[marko]

Kompletan dorađen opis ture ilustrovan fotografijama se nalazi ovde: http://www.bosskovic.com/bck/jzbb.php