Koliko vas ima, koji su mi jos za vreme studiranja pomagali, razmenjivali zivotna iskustva, pomagali u ljubavnim jadima, castili gorivom delili pastetu,garderobu i spasavali od promrzavanja. Svaka tura provedena sa vama, bila mi je do tih granica potrebna do totalnog praznjenja neke negativne energije iz grada, do potpunog prikupljanja energije za neke naredene obaveze do sledece voznje. Kad se setim samo fakulteta, koliko meseci nisam izlazio iz kuce, koliko su naporni dani bili. Nekazem da je bio tezak fakultet koliko sam sebe terao da sto pre zavrsim kako bi pobegao od teskog porodicnog zivota koji me prati od detinjstva. I opet, dan kada sam diplomirao bukvalno u 22:00 iste noci sam krenuo opet sa vama na Solunsku glavu da proslavim i taj kraj mukotrpnog perioda.
Secam se dana kad sam nazvao prvi put Saleta i prijavio se sa tada drugarom nekim da idemo, koji je odustao u medjuvremenu. Naravno Sale me je nekako nagovorio da krenem sam bez njega.To je tek bila avantura, ni nepuna nedelja otkako sam kupio bajs od bednog studentskog kredita a vec u nekoj divljini !
Samo mali ispricani detalji govore o tome sta bi sve i koga sve od vas propustio da me tada Sale nije nagovorio, i zasto opet kazem Hvala mu na tome. I hvala svima vama sto ste delili odlicne trenutke provedene u prirodi, i medju svim onim ribama po planinskim domovima
Sreca, pa sam se brzo zaposlio posle fakulteta. Jeste da mi je prvi posao bio u Crnoj Gori daleko od svih i svega ali vodila me je jedna zelja. Secam se prasnjavog gradilista, ides obilazis gradiliste kancelarija gradiliste kancelarija i tako po ceo dan. Jeste da po gradilistima radim jos od srednje skola, ali ovo je bilo bas psihicki ozbiljnije.Trci peske..kolima na jednu zgradu pa drugu.
I opet, naravno da sam u auto strpao sa sobom ni manje ni vise biciklu. Javljao sam vam se ponekad i odande, ali to mi je lecilo dusu. Skoro svaki dan posle 5:00 bicikla+zalazak, vikendom naravno neko planinarenje+Lovcen i bicikla. I u to planinarenje, pretpostavljam da vec znate ko me je poveo prvi put..
Kao i vecina nas decaka, neki mastaju za bajsem, neki za dzipom ( svi bajkeri priznajte! )
a ja sam ludeo za motorom jos od..pih.. Uglavnom sam imao cilj svaki dan kad ustanem za posao da idem ka motoru svom. To me je vodilo ka radosnom odlasku ka poslu.
Nekako sam se dogovorio sam sa sobom, zelim motor a posle cu se dogovoriti sa devojkom za dalji zivot, znate vec tu pricu
Ove godine mi je stavrno srce bilo puno ostavrenim km na dva tocka+motoru, vec su km sa devojkom za sledecu god u zajednickom planu.
I da Kusa, ako pomislis da sam materijalista sto ne zelim d ami devojka/zena, vodi dete bez kola..eto i ona ima sada autic kao sto sam i planirao
Zasto sam sve ovo ispricao. Opet nemam sa kim d apodelim nego s avama sa kojima sam delio energiju ovih godina.
Poslednja tura na Goliji mi je presela uzasno. Presela mi je zbog gospodinan policajca koji je sebi ispunio hir. Presela mi je jer gubim dozvolu. Da sam bio sam u kolima, nebi ni preticao, ili bi izasao bar da popricam sa policajcem..U narednim danima gubim posao, posto nas je sveg par ostalo, kriza je u poslu, uglavnom sam ja taj u birou koji je trcao svojim kolima po gradilistima. i najgora kazna koja je, je ta sto cekam d ami stigne poziv za sud da bi mi uzeli dozvolu znate kad, kad je leto. Onda kada treba da vozim ono zasta sam radio ko manijak i mastao kao deckic, motor. Ionako sam imao u planu da se vozim iduce godine jos i da batalim to svi znamo koliko je opasno, a i ima drugih stvari koje treba zapocinjati u zivotu..Zamislite da Saletu oduzmu sada dzipa ? pujpuj..Dal ce taj gospodin policajac da dodje iz Kraljeva u beograd da dodje mesto hitne pomoci koja nedolazi kad zatreba dedi ? Hoce li on da odveze mamu na pijacu i donese potrebne stavri z akucu ? hoce li on...
Deprimiran sam totalno i izgubio od onog dana do danas totalo volju za bilo cim i sve ideu propast, bukvalno. Pa kad vam kazu to je samo dozvola, i vidite sta sve povlaci to za sobom. Nepamtim kad sam imao kaznu, niti zasto sam preticao...
U ovom periodu,nista, pa ni ovi stihovi dole koji su mi se godinam vrmzali po glavi vise nemaju uticaja. Svaka zelja mi je potistena, da cu sve rasprodati u narednom periodu.
a ne pisljiva tri mjeseca bez vozacke...