Loznica-Krf (preko Albanije)

[night rider]

Повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније зиме 1915-1916 названо је "Српска голгота". У славу свим Србима који су остали на том путу, чланови бициклистичког клуба "Лозница" Драган Марковић, Драган Васић, Миле Алимановић и Радован Михаиловић су током лета 2008.године кренули на тај пут бициклима.

Пут је био дугачак 917 км и извршен је следећом трасом: Лозница-Ваљево-Косјерић-Пожега-Ивањица-Јавор-Сјеница-Баре-Бијело Поље-Беране-Андријевица-Подгорица-Тузи-Скадар-Тирана-Драч-Валона-Саранда-Крф. Пут је превежен за 6 дана.

Подршке и признање за одважност су стизале од свих познаника и пријатеља, али су ретки су били они који су одобравали тај пут, нарочито породица.
Али, воља и одлучност да направимо то путовање, које смо планирали неколико година уназад, била је јача од свих негативних коментара и самог нашег размишљања да се упуштамо у нешто, што је ретко ко урадио у последње време.

Са собом смо понели све што је потребно на путовању које се обавља без икакве пратње: шатор, врећа за спавање, резервни делови за бицикл, одећа и опрема за кишу, камера и фотоапарат.
Дневно смо возили око 8-9 сати и прелазили између 150-170 км.

Путеви по Србији и Црној Гори су нам од ранијих вожњи већ били познати, тако да смо унапред направили планове тура и одмора.

Наравно да појава четворице бициклиста где год да се појаве изазвива знатижељу код грађана, тако да је било разних анегдота. Наиме, на превоју Трешњевик (Андријевица-Матешево) стали смо код чесме да се освежимо. Ту су била двојица момака који су чули да "неки манијаци иду бициклима кроз Албанију до Грчке." Када смо им рекли да смо ми ти манијаци уследило је оно "Ау, па, свака вам част. Како смете? Колико се новца понели?"

Прву ноћ преспавали смо на Јавору, другу у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама, трећу, уз несебичну помоћ пограничне полиције Црне Горе, у близини граничног прелаза Божај.

У Албанију смо ушли четрти дан. На граничном прелазу нисмо имали никаквих проблема. Пут од граничног прелаза Божај до Скадра у дужини од око 40 км је у катастрофалном стању. Наравно, поред пута се још увек налазе далеко познати бункери. У граду нисмо видели обележен пешачки прелаз, возачи ретко употребљавају жмигавац - углавном се све ради сиреном. Сиреном се обавештева да се скреће, да се обилази, да се пропушта.
Од Скадра смо кренули према Тирани. Од свега што смо очекивали да ћемо видети – нисмо видели. Тирана је град који се страшно развија. На све стране ничу нове стамбене граде, асфалтирају се путеви, преуређују се фасаде, сваки трећи аутомобил је мерцедес. Нисмо се дуго задржавали јер је температура била око 38 степени.
Из Тиране крећемо за Драч. Иста прича као за Тирану. Срећемо македонца, професора, који је ту на одмору и који је презадовољан услугом и смештајем. Наравно, окупали смо се у мору које није било баш чисто, вероватно због луке која је у непосредној близини. У Драчу смо после вечере преноћили четврту ноћ.
Пети дан смо возили од Драча до Валоне. Пут, углавном води поред мора, тако да није било заморно возити. По изласку из Валоне очекивао нас је успон уз планину и национални парк Llogara и пењање на висину од преко 1000 метара. Дужина пута је око 20 км, са успонима и преке 10%. То нас је изморило, тако да смо у Palas стигли око 22,00 часа.
Шести дан смо возили од Palasa до Саранде. Путеви се реконструишу, тако да је 80% макадам. Тај, задњи дан, превезли смо свега 78 км.
У Саранду, коју иначе називају и албански Дубровник, стигли смо око 18,00 часова.
Возећи кроз Албанију имали никаквих проблема. Напротив, по сазнању одакле долазимо, као да су се трудили да нам удовоље; увек смо добијали воду са ледом, понекад и бесплатну кафу и пиће. Цене су приближне као код нас, у продавницама могу да се нађу производи домаћих произвођача.

Сутрадан смо се пребацили на острво Крф. Посетили српску кућу и острво Видо. Са Крфа аутобусом смо се превезли до Солуна обишли српско гробље и маузолеј на Зејтинлику. Најјачи утисак нам је оставио маузолеј и 8000 камених плоча са исписаним именима погинулих.
Првобитни план је био да возимо од Солуна до Лознице, али на око 30-так км од Солуна дочекао нас је јак прсни ветар и невреме, тако да смо се вратили и возом пребацили до Београда.

Возом смо се вратили до Београда.

http://radovansphotos.fotopic.net

[alazovic]

Svaka čast, predivna tura i prelep cilj!

[bluealek]

Pošto sam prilično "kriv" što je diskusija u ovoj temi skrenula malo drugačijim tokom, preselio sam taj niz u zasebnu temu, koja se nalazi na

http://forum.freebiking.org/viewtopic.php?f=4&t=921