Otvaranje sezone 2009. u Deliblatskoj peščari - izveštaj

[bluealek]

Deliblatska peščara, 15. mart 2009.

Foto album:
http://www.freebiking.org/galerije/main ... temId=3969

Pređeni put - 42.3 km
Vreme kretanja - 3h 38 m
Vreme blejanja - 2h 06 m
Prosečna brzina kretanja - 11.6 km/h

U situaciji kada sneg po planinama nikako ne pokazuje nameru da se otopi, a hladnoća pokazuje zube i u Beogradu, odlučili smo da iskoristimo obećanje suvog vremena i temperature do 13 C kako bismo proverili kako stojimo s kondicijom i onjušili jednu sjajnu divljinu koja je nadomak Beograda. Skupilo se nas četvorica sa biciklima - Shebez, Dragoljub, Yuri i ja, a Goša nam se pridružio u kompletnom porodičnom sastavu u nameri da ga uputimo kako da zaviri u Deliblatsku peščaru svojim terencem i po mogućnosti ne zaluta u istoj.

U Šumarku (Emanuelovac) je bajkerska ekipa parkirala i osedlala svoje "konjiće", a Goša je dobio poslednje instrukcije pred ulazak u pustaru i zaputio se ka Čardaku, Šušari i Devojačkom bunaru. Naš plan je bio da malo istražujemo istočne delove Peščare, u trouglu između Šumarka, Grebenca i Kajtasova.

Sticajem okolnosti prvo smo zabasali u deo Peščare severno od lugarske kuće "Šumarak", koji je zapravo najmanje posećivan, gde su putevi ređi i koji je dobrim delom obrastao u gustiš. Na glavnoj džadi od Šumarka ka Grebencu iznenađenje - na izlaznoj kapiji ograde lovišta Šuamarak već zarđao katanac, a iza njega put koji je nekada bio dovoljno širok da se na njemu dva kamiona mimoiđu sada je potpuno obrastao rastinjem. Očigledno se u ovaj deo Peščare sve ređe navraća...

Otkrili smo neke lepe, nove puteljke, ali se i poprilično izmučili i dosta vremena izgubili provlačenjem kroz šikaru. Pesak je mestimično bio jako rastresit i težak za pedaliranje, a mi smo iz Beograda prilično kasno krenuli (u sedlima smo se našli tek oko podneva), tako da se dan neumitno bližio kraju. Sa manje od 2 sata do mraka, umesto da nastavimo istraživanje pravcem od Kajtasova prema Dubovcu, vratili smo se "proverenom" varijantom, po asfaltu. Sve u svemu, zanimljiva vožnja, mada za ovaj ogroman lavirint šumsko-stepskih puteva treba odvojiti mnogo više vremena, i biti spreman na popriličan napor.

[Gosha]

Da se nadovežem na Saletov prikaz

Prema dobijenim smernicama, iz Šumarka smo zemljanim/pešćanim putem krenuli na severozapad prema asfaltom putu Deliblato - Šušara, a koji Deliblasku peščaru seče gotovo na ravne časti. Na kratko smo skrenuli do "Čardaka" koji je nekada bio dečije odmaralište, a sada je u funkciji smeštaja izbleglica i mislim, prema onome što smo videli, rehabilitacioni centar za (vojne) invalide.

Asfaltni put prema Šušari je bio najgori deo ovog predivnog dana. Oštećen je u značajnoj meri na toliko mesta , da smo brži prosek vožnje ostvarivali po mekanim zemljanim putevima peščare koji su ustvari bili pravo zadovoljstvo .

Nismo znali kojim putem da napustimo Šušaru, ali naš cilj, Devojkački bunar, bio je svakako na zapadu. Pitali smo jednog traktoristu za savet, a on nas je prilično uplašio rekavši da su "traktori raskopali puteve izvlačeći drva" i da jedino možemo okolnim putem prema Izbištu, Uljmi, Banatskom Karlovcu, Alibunaru... tj. okolo, naokolo čistim asfaltom. Pogledao sam ženu i sitnu decu u kolima, za trenutak razmislio i prokomentarisao da ipak nismo pošli da se vozimo oko peščare . Pravac zapad, pa šta bude, vode imamo, par sendviča, tri Mars čokoladice... .

Da ne dužim, traktorista nas je potcenio, put je bio prohodan, (i) za Jeep . Prošli smo sredinom peščare, mada nemamo pojma tačno kuda i ne bismo mogli da ponovimo. Naime, postoji na desetine račvanja, neka su samo u funkciji obilaska većih bara i teže prohodnih deonica puta, a pojedina vode ko zna gde . GPS nismo imali, samo kompas u kolima, ali i on je bio dovoljan da pratimo smer ka zapadu. Na 2-3 ključna mesta bilo je i tabli sa putokazima, tako da smo na kraju izbili gde smo i pošli, Devojački bunar i ručak u motel-restoranu Plava dama.

Deliblatska peščara nema atraktivnost planinskih off-road vožnji, ali ima sjajnu mekanu podlogu i solidno prostranstvo. Bilo bi lepo da Sale odradi celu oblast za Garmini, pa da sledeći put znam kuda idem . Ipak, iz ovog iskustva tvrdim da je i kompas dovoljan da se bar drži pravac i izbije negde u civilizaciju. Nema nigde provalija, provereno .

Slike i mapa puta:
http://picasaweb.google.com/gosha969/De ... kaPescara#

Goša

[rajko55]

Vidim da je bilo lepe voznje i druzenja steta sto ostali bajkeri jos spavaju zimski san , a dan je bio kao izmisljen za voznju bajsom nadam se da cemo na Somrdi biti daleko brojniji.pozdrav

[alazovic]

Gorane, red bi bilo da prištediš na sendvičima i da kupiš sebi neki gps
A doduše, lako ti je da se izgubiš u Deliblatskoj kad svuda ima mob. signala, a samim tim i mogućnosti za pomoć prijatelja...

Ajd!

[Gosha]

Aco, na žalost morao bih da gladujem mesecima, još su solidni GSM uređaji, sa dodacima koji se uglavnom doplaćuju, prilično skupi za nekoga kome nisu potrebni baš često. Ako bude bilo sreće da mi češće treba, eto mene na dijeti

A što se tiče tvoje ideje da pozovem prijatelja, ima falinku, šta da mu kažem kada me pita gde sam
'

[shebez]

Evo jos jedne foto galerije: http://djordjesgallery.fotodock.co.uk/c1668104.html
Odlican dan, odlicna voznja...
Pozdrav.

[ZoranV]

Osetio sam potrebu da se pridružim ovim vašim komentarima u vezi Deliblatske peščare. Nisu samo bajkeri i džipaši toga dana otvarali sezonu, već su to radili i bajkeri-planinari (ovog puta samo planinari). Na sledećem linku (http://zoran001.fotopic.net/c1668722.html) imate fotke sa našeg izleta u peščaru pa koga zanima može i da pogleda.
Mi smo se takođe malo razvukli i na pešačenje smo krenuli tek negde oko 11 i 30 h. Prešli smo 20 km za 4h i 15 min aktivnog hoda, a ostalo vreme iskoristili za odmaranje i uživanje u savršenom danu. Sve u svemu oko 17 i 30 h smo stigli natrag do kola i krenuli za Beograd.
Put kojim smo prošli je od ulaza u peščaru iz pravca Deliblata, pre odvajanja za Čardak, pa na levo obodom peščare prema Mramorku do Uljmanskog puta. Tu smo ušli u samu peščaru i napravili krug natrag preko "Petrove torine" i "Orlovog gnezda". Staza je bila sjajna, tu i tamo smo morali da se probijamo kroz popadalo granje i zarasle puteve ali bez ikakvih većih problema. Što se tiče kvaliteta peska, on je u ovom delu bio odličan i baš smo svo vreme gledali kako bi biciklisti prošli tuda i došli do zaključka da i za njih ne bi bilo nikakvih problema.
Negde pri kraju predviđenog puta sam odlučio da malo istražujem pa smo skrenuli sa staze i posle nešto probijanja kroz šumu i šiblje sam uspeo da nađem alternativnu stazu koja nas je dovela do glavne asfaltne džade. Naravno sve to bi bilo skoro nemoguće bez GPS uređaja, pa se zato svim srcem pridružujem savetima ljudima koji žele da samoinicijatvno prave ovakve ili slične izlete, da bez tih stvarčica (ili bez karte i kompasa) dobro razmisle da li da kreću u to. U peščari je stvarno lako zalutati s obzirom na lavirint puteva i staza koje se nalaze tamo, a za svaki od njih kad ga vidite mislite da je baš taj onaj "glavni".
Eto toliko od mene, samo sam hteo da se nadovežem na sve napisano i fotografisano i da zaključim da je toga dana peščara bila "napadnuta" sa svih strana i svim raspoloživim sredstvima. No naravno, ona nije poklekla pred nama jer ona je uvek tu i uvek će biti tu za sve prave ljubitelje prirode koji znaju da uživaju u svim lepotama i blagodetima koje nam pruža.
Puno pozdrava,
Buca