Gde kerovi vrebaju i tehnike zastite

Kad je bicikl okačen o klin, onda fribajkeri sede ispred računara i pričaju...

Moderator: Moderatori

Gde kerovi vrebaju i tehnike zastite

Postod random » 29 Sep 2006, 00:32

Vozeci po Beogradu imao sam zilion susreta sa kerovima i to cesto gde nisam ocekivao. Posto postoje copori koji ordiniraju po odredjenim delovima i tu se zadrzavaju, mogli bi smo u ovoj temi da iznesemo sva poznata mesta. Zatim kako se zastiti (postoji vec tema na maticnom sajtu foruma, ali nije lose jos dopuniti), i mozete da iznesete i neki susret sa cetvoronoscima koji narocito pamtite.
Da zapocnem listu mesta:
-travnjak kod Beogradske Arene, vec su dobro poznati, ponekad iskoce iz zbuna pa se samo odjednom pojave ispred tockova. I u bloku sa druge strane Bul. AVNOJ-a se nocu skupljaju oko gradilista neki kerovi, neki sad i cuvaju gradiliste
-blok 1 na NBGD kod Perpera i duz tog dela Bulevara AVNOJ-a. Nisu redovni ali mogu biti nezgodni
-blok 37 na NBGD ugao Oml. brigada i Treceg bulevara. Nesto ih u poslednje vreme nema, povukli su se u unutrasnjost bloka, ali nikad se ne zna. Godinama su tu
-skoro cela Bezanijska kosa, pogotovo delovi sa sumom i oni ne toliko uredjeni.
Korisnikov avatar
random
 
Postovi: 148
Pridružio se: 11 Maj 2006, 23:59
Lokacija: NBGD

Postod mixitron » 29 Sep 2006, 02:08

Imam negde dopunu Jonetovog teksta, nadam se da će se jednom pojaviti na cikloturistu, a okačiću je ovde čim je iskopam iz arhive.

Okvirno, kako prepoznati kada će pas/psi napasti, šta uraditi, i kad je pametnije mnogo ranije okrenuti bajk pobeći.

Now late. Me sleep. Seek tomorrow. :)
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Postod random » 29 Sep 2006, 02:12

Laku noc. :)
Korisnikov avatar
random
 
Postovi: 148
Pridružio se: 11 Maj 2006, 23:59
Lokacija: NBGD

Postod nino » 29 Sep 2006, 07:46

Ja ih u zadnje vreme srecem izmedju pocetne stanice 26 i tunela za 25. maj ,izlaze iz nekog napustenog dvorista .Dva crna snaucera stoje ispred ulaza u garazu gsp u istoj ulici i kidisu na bicikliste.
Kad naletim na copor ili skroz usporim da ih ne cimam ili ubrzam maksimalno a oni brzo odustanu,bar za sad te metode uspevaju.
nino
 
Postovi: 33
Pridružio se: 13 Avg 2005, 10:40

Postod mixitron » 29 Sep 2006, 11:50

Najpre o nečemu što nije pominjano, a biće od koristi onima koji vole da pedaliraju po bespućima: susret s pastirskim psima (to su oni ogromni,
rundavi, glavati, čiji je posao da dave vukove. Oni mali što rade s ovcama su
ovčarski.)

Da se ogradim pre nego što počnem: ovo se ne odnosi na šarplanince. Zaboravite na dobroćudnog grmalja koga gaji neko koga znate – pitajte ga sme li da podvikne ovom psu!
Susret s 'divljim' šarplanincem u nekom bespuću nije nimalo prijatan; ovaj pas je agresivan i neuračunljiv; napada i bez provokacije. Kinolozi u četiri oka tvrde da je korisno pri ruci imati vatreno oružje ako se krećete po terenu na kom ima šarplaninaca. Ko razume shvatiće.

Ovde ću pisati o susretu s, kod nas mnogo češćim, srpskim pastirskim psima. Lako se razlikuju od šarplaninca po boji – dok je šarplaninac pomalo 'vučije' obojen, ovi psi su crno-beli (jedna od te dve boje može da dominira)

Ako vidite pse (i ovce) na vreme (nekoliko stotina metara), bez obzira da li su na pašnjaku ili prolaze putem, nemojte prilaziti – zaobiđite ih ako je moguće. Ako idu, i idu u vašem pravcu, stanite i sačekajte.

Ponašanje ovih pasa je specifično: jedino što ih zanima je da vide planirate li da ih napadnete. (Vuk može da usred bela dana pojede ovcu tri metra van njihove teritorije, sve dok ne upada na njihov teren.) Ukoliko ne isprovocirate psa - ili pse - svojim postupcima, susret će proći bez posledica. (96% slučajeva, po naučnim saznanjima koja nismo proverili u praksi.)

Kako postupiti? Stanite u mestu, mirujte, ne pravite nikakve pokrete. Možete se 'javiti' psu kad vam priđe na desetak metara, i to je sve. Pas će vam prići veoma blizu, ali nikad više od 'personalne distance' – znači, najviše oko dva metra. Jedno vreme će vas posmatrati, ili 'pričuvati', ako ste se sreli na putu kuda ovce prolaze, i kad vidi da niste opasni, otići. U tom slučaju je najbolje vratiti se nazad i proći drugim putem.

Ako nemate kud nego da prođete kroz srce pseće teritorije, tj. ako baš morate kroz stado na paši, napred, polako, s tim da morate stati kad vidite pse da dolaze. Psi će vas tu 'pričuvati' dok pastir ne dođe (uvek je tu negde, pa to neće potrajati). Uz pratnju pastira možete mirno proći. Ako pastira baš nema, možete da probate prolaz, ali na svoju odgovornost. ;)

Moguće je da vam se psi približe lajući - to obaveštavaju ostatak čopora i
pastira da je neko nepoznat ušao na teritoriju, ne da će da vas pojedu.
Još jedan savet, možda nepraktičan za biciliste, ali koristan za sve ostale. U glavi pastirskog psa postoji grupica malih sivih ćelija u kojima se vrti neprijatno sećanje vezano za osovinu štap-čobanova ruka. Dakle, ako se muvate po ovčarskim terenima, nek' vam je štap pri ruci; samo imajte na umu da štap služi kao podsetnik psu da isti može da se aplikuje preko rebara i da je stoga bolje da se malo uzdrži, dok bi u slučaju obračuna malo toga učinio protiv para veoma velikih čeljusti prikačenih na 50 kg besprekorno utreniranih mišića.

Po bespućima, ravničarskim i brdskim, se može desiti i da sretnete lovne pse. /Podrazumevam da znate da razlikujete nekoliko rasa lovačkih pasa koje se koriste kod nas od običnih džukela. /
S ovim psima je jedini problem kad vam se, balavi, buvljivi i blatnjavi, uvale da ih mazite, ako su voljni da vam priđu – i ako im dozvolite. Lovne pse je bolje ostaviti na miru zbog njihovih vlasnika – ako pomisle da im kradete psa /ima i onih koji to rade/, može se desiti da vas potpraše.
Više se brinite zbog lovaca, jer uvek ima onih koji su 'pucali na zeca' – ako je nedelja jutro, i vidite neke ljude kako se među kukuruzima razvijaju u strelce, vičite 'ooop' da znaju da ste tu i da ste pod lovostajem ;)

Ovo će biti korisno i planinarima:
Ako u planini naletite na kučiće (goniče), računajte da ste upali u područje neke hajke na divlje svinje /sami kučići su potpuno bezopasni/. Nezgodna situacija, jer se tu puca kuglama ili /mada ne bi trebalo/ veoma krupnom sačmom. Ovi projektili imaju veliki domet i skloni su rikošetiranju, direktno srazmerno verovatnoći da će da koknu nekog ko s celom tom pričom nema veze. Nije loše da se stisnete uz neko drvo i malo sačekate, dok ne utvrdite gde su tačno lovci. Uvek je bolje stići pola sata kasnije nego nikad.
Nemojte galamiti; nije cilj da lovcima upropastite lov tako što ćete okrenuti divljač na neku levu stranu. Javite se tek ako čujete da su ljudi blizu vas i da pričaju.
Dobar način da izbegnete ovako nešto: nemojte u predivna nedeljna jutra, pogotovo ako su jesenja ili zimska, ignorisati grupu automobila parkiranih na čudnim mestima. Prilika je da je brdo iznad puno lovaca.
Lovce ćete sresti upravo u najvećoj vukojebini; ako ste rešili da prođete kroz ratnu zonu, birajte 'pitomije' i preglednije strane.
(Nikad nisam čuo da je neki 'lovac' zategao biciklistu, ali ni vi ne morate biti prvi.)


Sad da kažem koju i o manje plemenitim psima... i znatno češćim situacijama.

Čopori; kako ih izbeći:

Ne vozite, ako je ikako moguće, pored ciganskih rupa, zapuštenih gradskih površina i industrijskih zona (hm, ovo kod nas dođe na isto).

Čopori; kakvih ima:

1. grupa kučića koja izranja niodakle i besomučno laje.

Verovatno čopor koji ste prepali u podnevnoj dremci. Nemaju nameru da vas
pojedu, samo da vas uplaše i isprate sa svoje najuže teritorije. Laju koliko da uplaše vas, toliko i da ohrabre sebe. Dodajte malo gas, i pratite već pomenuta uputstva za odmarširavanje džukela.

Ako, ne daj bože, ne laju, nego samo na startu jedan ili dva psa kratko zareže, pa krenu na vas – pa, znate kako oni na Tur d Fransu voze finiš trke? ;)

Ovo važi ako vas psi jure otpozadi. Ako stižu odnapred – stanite i odmah se UOČLJIVO "sagnite po kamen", makar ga ne bilo nigde /psi ne vide da kamena nema, ali vide vas da se saginjete po njega/, i zamahnite rukom prema njima uz pretnje. Nema džukele koja ne zna da kamen boli kad leti ;) 'Dizanjem 3-4 kamena' sam svojevremeno na Goveđem brodu okrenuo ceo čopor za 180.

2. Grupa kučića koja je u pokretu i deluje nervozno, pritom pokrivajući malo širu teritoriju nego par džukela koje kaskaju u nizu jedna za drugom.

Ovo mnogi greškom brkaju sa 'čoporom koji lovi'. E, pa nije. To je skučnica.
(a?)
'Skučnica' je čopor pasa na testosteronu; sastoji se od jedne ženke koja se
upravo tera i gomile mužjaka koji su spremni da celom svetu dokažu da su baš
oni ti koji treba da se spare s njom.
ONI NEMAJU MILOSTI.
OZBILJNO ĆE VAS POVREDITI AKO IM SE TAKO DOPADNE.
RAČUNAJU NA TO DA SU SPOSOBNI DA GADNIJE POVREDE VAS NEGO VI NJIH.
NIPOŠTO IH NE SMETE ISPROVOCIRATI.

Šta raditi?

1. Ako vidite čopor pasa u pokretu, pretpostavite da je to to. Gledajte da im
ne prilazite više od 50m, najbolje uopšte. Oni imaju pravo prvenstva uvek i u svako doba. Vidite li da vas i jedan pas iz grupe merka – 180 i pun gas.

2. Ako uletite u skučnicu... možete ili da zaista brzo vozite dok ih ne ostavite iza sebe – što nije preporučljivo - ili da se oprobate u pentranju uz drvo ili banderu. Silazak s bicikla, osim za vertikalno bekstvo, ne dolazi obzir: ako vas opkole, a hoće jer ih je više i jer ih iritirate samim tim što ste tu, poješće vas.

Postoji neprijatna mogućnost da ih ne vidite na vreme – recimo, skrenete u neku uličicu, a oni tu. Ovo ne mora da se desi. Skučnica se čuje, ima režanja, malo laveža, i pokoje skičanje. Ionako pred raskršćem /bar se nadam :) / osluškujete da li je neki balavac nagario tatinog BMWa niz ulicu; oslušnite i ima li kučića.

Šta je onda sa 3. Čoporom koji lovi?

Psi lutalice u gradu ne love, nego jedu otpatke pored kontejnera, ili ih hrane deca iz komšiluka i penzioneri s poremećajem svesti. Napašće vas ukoliko dođete da se s njima otimate oko oglodane kolenice.

Oni van grada ne love bicikliste i pešake po putevima, nego sitnu divljač po poljima. Verovatno ih nećete ni videti. Ako ih i vidite, 'dizanje kamena' će
ih oterati da love nešto drugo – mada je verovatno da će i sami zbrisati. Lovci i seljaci obično nehumano pucaju na njih čim ih vide, umesto da ih humano puste da pobiju sve zečiće i lanad u lovištu, tako da ovi psi znaju da nije dobro imati ikakva posla s ljudima.

I, ono najčešće: susret s pojedinačnim psima.

Ovde je od velike pomoći ako vidite šta će pas uraditi pre nego što to i uradi. To nije teško pogoditi ako na vreme pročitate pozu koju zauzima.

1. Pas leži (i prati vas pogledom.)
Prođite pored njega. Ne menjajte brzinu, da ne bi pomislio da "bežite" (plen)
ili da se spremate za borbu (usporavanje). Ako možete da napravite malo širi
luk oko njega, još bolje. Ne diram te – ne diraš me.
Ako vas ne gleda, ili je otegao jezičinu i dahće, ili ili drži otvorena usta, ili zeva dok vas gleda – bez brige. Život je težak, kratak, i ne provodi se jureći za biciklistima.

2. Pas stoji, ili se kreće.

Ako vas ne gleda ili ima neku od gorepomenutih 'težak je život' akcija – nema problema. Ako je podvio rep i polunjio uši, taj se prepao i od vaše senke.

ali, ako...

a) vas intenzivno posmatra; rep uspravljen ili ukrućen; zauzima kurs za presretanje...

Dejstvujte glasom (ČIBE... TI MATERINA) već sa 10ak metara. Usporite. Ako i dalje ide/krene na vas, stanite, siđite s bicikla, namarširavajte ga još malo, sagnite se po kamen. Tu negde bi trebalo da odustane. Onda produžite. Nije loše da se osvrćete uz pretnje dok se ne malo ne izmaknete. Delujte spremno da se istog trena vratite i pocepate ga :)

b) ...se pokvarenjački obrušio na vas s leđa...

Ovakve džukele bi vas dočekale frontalno da imaju herca. Stanite /ako nastavite dalje, misliće da bežite – plen/, okrenite se ka njima, urliknite. Ispariće.

3. Sve se odigralo u trenu i pas je, izjurivši odnekud otpozadi ili sa strane već tu negde oko vaših peta ili točkova, prekasno je da stanete i primenite neki od metoda za sporiji razvoj situacije.

Ako pas laje, znači da se boji, i da sam sebe hrabri lavežom – ili da vam 'sve po spisku' na psećem, jer ste mu ružni vi i vaš bicikl, i niste iz kraja. Videćete da malo usporava kad vam priđe na 3-4 metra, ili i ranije. Nadglasajte ga. Odmarširajte ga.

Ako pas ne laje, i/ili ne usporava, prilika je da mu se ozbiljno ne sviđate. Ovde već možete računati na ujed ili kučetinu među točkovima.
Of course you know, this means war.
Imajte na umu da je avlijaner neobučen za borbu, da nema plan napada, i da napada refleksno – tamo gde mu je najbliže da uhvati. Takođe imajte na umu da ste vi na biciklu, da imate brzinu i manevar, i da su vam noge dobro ugrejane i prilično jake.

Slede strategije koje ja primenjujem ukoliko marširanje ne urodi plodom. Vama se mogu a ne moraju svideti. Ne znam da li ih još neko koristi.

Pas pristiže otpozadi. Bicikl je u pokretu.

Ushiro geri (noga savijena u kuku i kolenu se opruža unazad u što manjem luku – kao direkt, samo nogom i iza sebe) s pedale u njušku (poželjno je da u tom trenu ne vrtite pedale, inače će vam se ukazati gnevni bog dinamike). Ako ga promašite, videće da s vama nema šale i uz malo sreće odustati. Gledajte da što pre vratite nogu na pedalu ako nije odustao iz prve. Ako ga pogodite, naučiće da susret s biciklistom kvari njuh na nekoliko dana.

Pas dolazi spreda.

Ostavite bicikl. Gledajte da se ne sapletete o njega u predstojećem klanju. Sve vreme dejstvujte glasom. Ako pas apsolutno ne odustaje, pokažite mu šta noga jednog utrenirtanog bicikliste može da mae gerijem uradi psećoj njušci.
Pritom gledajte da vaš mae geri ne bude dug, spor volej koji će se završiti s psećim zubima u vašem listu ili skočnom zglobu, nego oštar trzaj iz kolena /kao što je i pravilno :) /
Kad smo kod već kod njuške - to je jedino mesto koje vredi udariti. Šut negde drugde (grudi, noga) će ga samo razbesneti. Šut u stomak ili zadnjicu je nesportski. Da li je taj pas stvarno hteo da se kolje s vama ako ste uspeli da ga tu zunete?

PS Ovim udarcem možete UBITI psa. Meni je to svojevremeno pošlo za rukom. Nisam se osećao lepo posle toga, ali tu džukelu stvarno niko nije terao da izroni iz mraka i ujede mog poentera, koji mi je kaskao uz nogu, sa sve povocem. (Pazi, gazda ujeda?)

PPS ako se rešite na ovo, gledajte da pogodite trenutak. Prerano, i ponudićete psu svoju opruženu nogicu. Prekasno, i pas je već na vama. Probajte malo kući da izvežbate brzinu i pravac udarca. Trenirajte karate kad ne vozite bicikl ;)

Susret s pitovima, bulovima, dobermanima, rotvajlerima...

Od svih rasa pasa, samo doberman je stvoren da bi napadao čoveka.
Svi ostali su stvarani za druge poslove (kao što je borba s bikovima, ili gonjenje goveda do pijace ili klanice)
I, ono najvažnije:
PROBLEM NIKAD NIJE U PSU, NEGO U (BUBULJIČAVOM) GAZDI.

Ako je uz psa gazda koji je bra-te sporCki obučen, nabildovan, namršten, i s pozlaćenom ogrlicom pozajmljenom od svog mezimčeta, pas je verovatno učen da bude ubica. Srećom, vreme kad su ovakvi mogli da se nađu na svakom ćošku je prošlo (istrebljeni i jedni i drugi?) Ko sad i drži takve pse, obično ih drži za borbe i gleda da ih obučava negde gde ih zlovoljni komšija neće odrukati muriji, po prilici negde skrajnut od svačijeg pogleda. Lično sam čuo samo za jednog takvog pacijenta, ali čovek je diler i drži pse (stalno) vezane metar pred ulazom u stan koji je na poslednjem spratu, čisto radi bezbednosti.

Ako je uz /krvoločno prokazanog/ psa vlasnik koji deluje normalno i zadovoljno (normalni ljudi koji šetaju džukca obično malo 'sijaju' – pogledajte i videćete; izuzetak su oni mrzovoljni tipovi koje razdragano i blentavo mezimče vuče na povocu iako smao što se ne udavi) s psima neće biti problema; obično su druželjubivi i vole da se maze. Obzirom da ste na biciklu, možda će jedno vreme malo da trče napar s vama igre radi /ovo važi za sve kućne pse/, i to je sve.
/Kuću pored gorepomenutog lika živi porodica koja gaji nekoliko argentinskih doga. Moja asocijacija ne te pse su razmahani repovi i balavi jezici/


Za kraj, da pomenem hemijska sredstva. Mogu se nabaviti i kod nas (army shop mi prvi pada na pamet), ali nisu legalna, i murija može da vam napravi problem od toga.
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Postod pedja » 03 Okt 2006, 16:23

Zaboravio si ono sto svi imaju uza se: bocicu s vodom. Ispraskajte psa po njusci i on ce ustuknuti.
Korisnikov avatar
pedja
Freebiker
 
Postovi: 417
Pridružio se: 01 Feb 2005, 18:32
Lokacija: Užice

Postod alazovic » 03 Okt 2006, 16:33

pedja je napisao:Zaboravio si ono sto svi imaju uza se: bocicu s vodom. Ispraskajte psa po njusci i on ce ustuknuti.

E, jel probao neko ovo?
Meni u nedelju izleteše dva džukca i kako nisu stopirali svoje kidisanje kada sam se zaustavio, ništa drugo mi nije ostalo da probam do - prskanja vode iz bidona po njuškama...
Prsnem prvog, drugi napada... Prsnem i drugog a ovaj prvi još više popižđeo, zalete se... Ja onda spustih bajk pa kad sam ih pojurio, pobegli su glavom bez obzira :)

Ništa dok ne pokazah zube :lol:

L.A.
Slika
There lie the woods of Lothlórien!...There are no trees like the trees of that land.
For in the autumn their leaves fall not, but turn to gold...
Korisnikov avatar
alazovic
Freebiking druid
 
Postovi: 773
Pridružio se: 02 Feb 2005, 16:41
Lokacija: Kraljevo, Srbija

Postod mixitron » 03 Okt 2006, 16:55

Peđa, jednom sam se DEBELOM toljagom branio od psa (po njušci) i on nije ustuknuo dok ga nisam nokautirao. Drugom prilikom, džukac je posle nekoliko sekundi razmišljanja odlučio da odustane, kad sam mu među šapama opalio metak iz karabina. Mogu misliti kako mu je zvonilo!

I da neki takav prekaljeni fajter pobegne od malo vode? :roll: Možda neka fifika kojoj je samo do zezanja, ali ko reši da se kolje, teško će na to da stane. Zahvalan sam što nemam takvo (vodeno) iskustvo, i nadam se da neću ni morati da probam u praksi :?

Tako da nisam zaboravio, nego ni hteo da ubacim.
A i ovo je dopuna Jonetovog teksta, ako je tamo nešto pominjano, gledao sam da se ne ponavlja.

PS da se razumemo, ja jako volim pse, pogotovo one koji nemaju krvoločne ideje :)[/i]
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Postod kgh » 03 Okt 2006, 20:27

Moje iskustvo je jako pozitivno.
Zivotni moto mi je da pametniji popusta.(kada je to izvodljivo)
Prilikom bliskih susreta kad pametniji ne popusta vec i dalje laje i kidise,
uhvatim pertlu koja viri iz volana pa izleti komad kabla od 25mm2 i obavije se preko glave pametnijeg. Ovaj sistem ubedjivanja pomaze i u drugim situacijama pri bliskim susretima sa automobilima.
Ovo je originalna ideja i svako kopiranje je kaznjivo (osim za freebiking)
Korisnikov avatar
kgh
 
Postovi: 9
Pridružio se: 25 Sep 2006, 10:34
Lokacija: N.Bgd

Postod mixitron » 03 Okt 2006, 22:24

Ded pojasni malo taj komad kabla? Nešto tipa koaksijalac? :)
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Postod kgh » 03 Okt 2006, 23:30

Kada elektricari povezuju elektro orman u nekoj zgradi ili nekom vecem objektu ostaju im komadi od 0,5-1m kabla(bacaju se) koji ima vise zila u sebi(obicno 4-5). Ta zila je od bakarnih tanjih zica presvucena plastikom.
Preteca pendreka. Ako imas nekog poznatog da radi u EDB-u ili na nekom gradilistu mozes da biras i boju i debljinu.(prema biciklu)
Korisnikov avatar
kgh
 
Postovi: 9
Pridružio se: 25 Sep 2006, 10:34
Lokacija: N.Bgd

Postod mixitron » 03 Okt 2006, 23:40

Korisno! :)
Ne znam nikog, ali će se za jedno pivo mnogi gradilištari rado upoznati sa mnom ;)
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Postod pedja » 04 Okt 2006, 08:40

alazovic je napisao:
pedja je napisao:Zaboravio si ono sto svi imaju uza se: bocicu s vodom. Ispraskajte psa po njusci i on ce ustuknuti.

E, jel probao neko ovo?


Redovno upraznjavam kad imam probleme sa kerovima. Koliko god smesno da zvuci, deluje.
Korisnikov avatar
pedja
Freebiker
 
Postovi: 417
Pridružio se: 01 Feb 2005, 18:32
Lokacija: Užice

Postod xbajker » 04 Okt 2006, 12:39

Mixitron je reko da se pazite kad vidite lovačke pse u planini. Ja bih dodao izbegavajte da vozite nedeljom po šumskim stazama jer je to lovni dan.Pucnjava u šumi može da bude i nekontrolisana jer naši lovci umeju često i da popiju, a pritom metak ne vidi gde ide. Mixitron jesi li to počeo da nosiš karabin na vožnju?

Kad si pomenuo pastirske pse tipa Šarov, bilo je u jednoj od emisija sasvim prirodno šta treba raditi kad naiđete na njih. Joca Memedović je to junački i demonstrirao. Kada ih ugledaš treba da staneš i čekaš oni takođe staju i čekaju ili polako kreni malo unazad. I čekaj pastira ili domaćina da priđe ili da pas izgubi interesovanje a onda se vrati polako unazad. tako bar on kaže.

Ja se u slučaju napada jačeg psa uglavnom zaštitim bajkom. Prvo par puta lupim gumama prema njemau a ako i to ne pomaže spreman sam da mu zarijem zupčanike velike šajbne u glavu pa nek on razmišlja.

Suzavac je definitivno najbolja stvar a može kao alternativa i naki alkoholni jeftin dezodorans. Sto se tiče čopora pokušaj da kreneš na vođu ali usput pazi na one sitnije koji naleću prvi.
Korisnikov avatar
xbajker
 
Postovi: 33
Pridružio se: 16 Maj 2006, 13:24
Lokacija: Niš (centar Srbije)

Postod mixitron » 04 Okt 2006, 13:28

Sezona počinje 22-og. Samo, treba uzeti u obzir da je to sezona lova na sitnu divljač, puca se sitnijom sačmom (tamo gde su dovoljno obrazovani) i 100m se može smatrati kao bezbedna distanca, pošto je tad kietička energija svake guglice već premala.
Takođe, ovaj lov se ne odvija po nekim vukojebinama, nego po ravnijim terenima i blagom pobrđu.

Moje upozorenje se više odnosilo na naše ozbiljnije bajkere, koji ceo vikend jašu po vukojebinama, a tamo se love svinje i to što su lovci na drugom brdu zrnu ne znači ništa.

Karabin je malo nepraktičan na bajku, radije bih nosio Heklerče ili UZIja (pa kad nasolim šoferku nekom papanu :evil: ), ali običavam da ga nosim kad sam u lovu na odgovarajuću divljač :)


Joca Memedović, well, I taught him everything he knows. 8) Ali, to što kaže(m) važi za čiste situacije.

Onaj džukac kome sam turio cev među šape i pucao je bio pastirac - ja sam zaj*. stvar, prišao sam mu na 5m dok je spavao, misleći da je srndać (potpuno ista boja dlake, ali ne vidim šta je, zato i prilaz). Priđem dovoljno, vidim, džukac. Fuck. Polaaaako nazad, i kad sam se izmakao 15ak m, on se probudi i digne glavu. Ja mu se uljudno javim. On ustane, i kratko lane. Niodakle izranja drugi, i obojica na mene. Povlačim se unatraške, oni džafte prema meni, računam, OK, samo me prate napolje, al' su bliže, bliže, bliže, rekoh, ajde, neće bliže od ona dva metra... ma jok, taj crveni meni u noge. Meni puška već u ramenu, al' kako da ubijem psa koji radi svoj posao i još zaj* nekog pastira za odbranu od vukova? Ništa, gurnem mu cev među noge i GRUUUUU. Iskoristim tren zbunjenosti, odskočim koji metar unazad, prepunim, krenu li opet, biga, nema mi druge. Srećom, on me zagleda, i okrete se.

Oni beli džukci iz avgust06 galerije - put kojim bih trebao da prođem im ide kroz dvorište. Kroz 'pećinu'. Jedan od njih leži i drema nasred puta, motri ko dolazi i prolazi. I, oni me ne znaju. Nema šanse da ću tek tako da prođem. Strateški sam sačekao džip, dremajući na suncu stotinjak metara uzbrdo od kuće :)
Korisnikov avatar
mixitron
 
Postovi: 528
Pridružio se: 23 Jun 2006, 22:44
Lokacija: Tihi glas u tvojoj glavi.

Sledeća

Povratak na Svaštara

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju

cron