Moderator: Moderatori
Petrovaradinska tvrdjava, Novi Sad
) od najave, zajedno nekako cine celinu.
Sator je Kelty Dart 1. Svojevremeno donet iz Amerike, ne znam da li ih ovde negde ima. Veoma mali kada se zapakuje, lagan naravno. Montira se za 3 minute, samo jedna sipka i 5 klinova. Unutra je skucen ali se i na to navikne. Dakle iskljucivo za prespavati, ne znam kako bih proveo neki kisni dan u njemu (verovatno lud, sta liLongDistance wrote:cool fotke
E reci mi molim te ovaj sator koje je "marke". Lici mi na onaj Outwell Oregon a uvek sam se pitao kakvi su. Ajd ako te ne mrzi napisi par reci o satoru... sta znam... da li se lako montira, kako je unutra, da li je tezak...
). Ima nadstresnicu pa ima dovoljno prostora za stvari, sve sem bicikla mi je stajalo tu.Iskreno ne znam ni zasto sam poneo bravu, nije bas da bi pomogla a nije bas ni da sam je koristioIRalic wrote:Dobra ti je ta "zakljucaonica" kako bi se kod nas kaz'lo. Full old school
Kazi mi iz Uzica si isao do Pozege pa onda na Divcibare preko Tometinog polja ? Ako da, kakav je put od momenta kada se kod one pumpe odvoji ka desno (sa puta Pozega-Kolasin-Valejvo)
Pozz
Generalno put nije odlican samo od Zlatibora pa do Sevojna, jedna deonica od par km posle Kosjerica i od Divcibara do Valjeva. Sve ostalo je prakticno perfektno ili bar bez zamerki cak i za specijalku. Sa MTB-om bi sve bilo odlicno.Ivan wrote:
Od Pozege sam isao u Kosjeric pa na Divcibare, znaci okolo. Nisam siguran na koji deo puta mislis, verovatno zato sto nisam prosao tuda
Tocak je naravno totalno iskrivljen, jedva se vrti i sa otpustenim kocnicama. Okrenem bicikl da podesim menjac kako treba i imam sta videti: pametni stvor (ja, glavom i bradom) je prilikom montaze pumpe prikljestio sajlu menjaca. Zbog toga isti nije radio lepo i zbog toga sam dobio tocak koji vise ne moze da se nacentrira kako treba... Jedini logican korak u tom trenutku je povratak kuci i priznavanje privremenog poraza Pored svega toga postalo je ocigledno da ni gumama nije prijalo stajanje, na vise mesta su postojali baloni, smesa je postala plasticna, nisam bio bas nesto spreman da rizikujem njihovu eksploziju tamo negde...
), pozajmljen kljuc za zbice i tocak doveden u neko pristojno stanje... Tada sam odlucio da bi ipak moglo biti pametno da pregledam i eventualno sredim ostatak bicikla PRE nego sto krenem. Bilo mi je dosta neprijatnih iznenadjenja i stvarno nisam zeleo takve probleme daleko od kuce. Par sati dijagnostike, glancanja, sitnijih podesavanja i opet sam bio zadovoljan stanjem. Ostatak dana, one najlepse sate oko podneva, provodim na suncu u isprobavanju kamp opreme i pakovanju stvari. 
Na izlazu iz grada se situacija drasticno popravlja, saobracaj se proredjuje a okolina postaje lepa. Vozi se dolinom (kanjonom?) reke Miljacke. Odmah tu je i dugacki neosvetljeni tunel, nesto sa cime cu se sretati celog drugog dana i od cega cu imati stra'ove. A da, odmah krece i uspon. Doduse ne posebno strm al' zato ne prestaje do kraja dana.
Inace, nosio sam jako malo stvari; sve ukupno 3.5kg i jos 1.2kg samog nosaca. Kao sto vec rekoh odatle pocinje i finalni strmi uspon na Romaniju od 8km. Zahvaljujuci mom dobrom drugaru, prednjem lancaniku od 30 zuba, brdo ne predstavlja nikakvu poteskocu. Tu je vec i sunce bilo na zalasku, temperatura je osetno padala sa porastom visine, ipak se prelazi 1000 mnv. Pogled je svo vreme jako lep, zalazak sunca i dolina daleko ispod mene, svuda oko mene cetinarska suma. Ne slikam jer mi je vec jasno da sam u skripcu sa vremenom zbog mraka... Na prevoju restoran, ispred restorana cesma. Dobrodoslo okrepljenje. Osvrcem se na sve strane trazeci pogodno mesto. Putevi koji se odvajaju u sumu mi se ne svidjaju, suvise skuceno i mracno. Na livadama je opet previse otvoreno i izlozeno pogledima sa puta, suvise blizu kuca. Onda odjednom obecavajuce odvajanje na livadu prosaranu cetinarima, nema kuca. Tu bez ikakvih teskoca nalazim odlicno mesto, sumarkom zaklonjeno od puta a opet tu, blizu.
) i vec je vreme za spavanje. U 23 sata je vec 10 stepeni, vreca je za optimalnih 12-14. Naivno mislim kako temperatura nece dalje padati i lezem bez garderobe. Nakon sat vremena budjenje, naravno da mi je hladno. I naravno da me mrzi da se izvlacim iz satora. Uz optimisticno "ma ugrejacu se uskoro..." pokusavam da spavam. U neko doba odlucujem da obucem duksericu, u vreci, nekako uspevam Pred svitanje je konacno postalo dovoljno neprijatno da bi me nateralo da izadjem napolje i obucem ostatak garderobe, sorc ispod kolena. Termometar kaze 6-7 stepeni... Tek posle toga spavanje pocinje da lici na nesto Uskoro izlazi sunce i po dobrom starom obicaju u satoru postaje nesnosno vruce. Ustajanje u 7:15 i pocetak drugog dana.
Bice toga jos, samo da nadjem vremena. Sporo mi ide.Ivan wrote: Trecu noc nista-skroz suv a temperatura je bila isto oko 16-17. Dakle ne mogu nikakav zakljucak da izvucem za tako kratko vreme al cinjenica je da rosi
Samo nastavi ).
Jako brzo stizem do Rogatice. Gladan sam i planiram klopu u pekari. Prvu kasno uocavam, mrzi me da se okrecem. Druga nekako ne uliva poverenje pa je prolazim. Treca je u Visegradu... Srecom odmah kod table za izlaz iz Rogatice se ispostavlja da zapravno nisam gladan, i tako jos 3 sata 
Svaki cas ustajem sa sedista, istezem se, ipak treba ceo dan provesti u pedaliranju. Temperatura je jos uvek sasvim prijatna, samo se naziru tragovi vrucine koja ce kasnije zavladati. Vode mi ponestaje bas pred cesmom, prvom od mnogih koje cu posetiti tog dana. Ispod cesme se hlade sokovi, prodaje ih covek kojem dva minuta objasnjavam gde idem i odakle. Nije mu jasno. Onda mu nije jasno zasto, kad sam vec lud da to uopste radim, ne idem najblizim putem. Par minuta kasnije zastaje jos par automobila, prodavac odmah svima prica sta radim, kuda idem. Sa svima isti slucaj: neverica, znatizelja, jos neverice i na kraju zelje za uspesan put. Saznajem da je do Visegrada jos 40-ak kilometara, stizem taman na rucak Skoro kod svakog mosta su odvajanja koja se spustaju do same reke. Odlucujem da cu na sledecem takvom puticu sici do vode, napraviti pauzu za uzivanje i leskarenje. Na zalost to je vec bilo pri kraju kanjona koji se polako otvarao u dolinu pred uscem tako da ta ideja nije sprovedena.
Potpuna dezorjentacija kada se sa bljestavog sunca udje u mrak tunela. Ne pomaze ni zatvaranje jednog oka pre ulaska. Neki duzi su osvetljeni pa u njima i nije strasno. Ostali... Uzas. Obelezili su mi ceo taj dan. Imam svetlo napred i pozadi ali ne pomazu pri naglom prelazu sa svetla u tamu. Naravno, kako vec Marfi zapoveda, izgleda kao da saobracaja ima jedino u tunelima sto me cini nervoznim. Srecom asfalt je prakticno besprekoran tako da nisam morao da se plasim rupa, nedostajucih sahtova i slicnih stvari koje bi mogle opasno da se poigraju sa celovitoscu tockova (kad smo vec kod tockova, ovih dana sam ipak speo da opravim zadnji kako treba. Ko bi rekao da se iz knjiga moze nesto nauciti )
Jedem koliko moze da stane u rezervoar, od ostatka pravim „sendvic“ za dorucak.
Sta cu kad sam samotnjak. Stajem kad hocu i koliko hocu, vozim kako mi se vozi, menjam planove, sve po trenutnom nahodjenju. Naravno, drustvo ima mnogo prednosti. Samo je problem naci ljude sa kojima si dovoljno kompatibilan.
Ekstra ti je text. Elem, vidim da si postavio sator usred neke travuljine. Posto sam ja malo paranoican sto se tice tih visokih trava, kazi mi jel si koristio neke sprejeve (otrove) oko satora ili si se bas onako ekoloski sjedinio sa prirodom? Tada nisam znao da brbljam na pravi nacin. ). Za krace/srednje voznje (sat ipo-dva) ni ne obracam previse paznje na ovu pricu... Druga stvar je sto mi tako velika kolicina tecnosti ne prija za vreme napora. U sportskoj voznji (a tako jedino i vozim kada je ova prica uopste bitna) ne volim da pravim pauze. Osim kad' bas zafali tecnosti... Dakle gledam da ono sto imam rasporedim na celu voznju, u 90% slucajeva bude dovoljno, od toga u 30% pozelim da imam vise ali sam vec blizu kuce pa nema smisla stajati. Ostalih 10% se nadje kakva cesma ili prodavnica. Slazem se sa svime sto si napisao i trudim se to praktikovati vec neko vreme. 
