Cikloture leta 2015.

[Janic]

Pozdrav svim dobronamernim slobodnim bajkerima!
Ovo leto sam proveo uglavnom radeci, te za razliku od proslog, nisam mogao da uzmem duzi odmor od dve nedelje- za more, sa devojkom.
Prolece je proteklo u lepim voznjama- brevet x3, Deliblatska pescara, Besna Kobila sa Kushom.
Takodje, nabavio sam novi, touring bicikli u februaru- 28' tockovi, alu ram sa dinamom, shimano alfine karbonski pogon sa kaisem- milina jedna za voznju! I naravno oprobani pouzdani b17 sic!
20-21.06. Slovenija
Dogovor za ovu turu je pao nekoliko dana ranije, pozivom Igora Ralica da vozimo brevet 300 iz okoline Zagreba. S obzirom da je vreme tih dana bilo povoljno za voznju, rekoh sto da ne, ajmo u Hr. Medjutim, usprotivila mi se bliza rodbina- gde ces u Hrvatsku, to ti je opasno, pa zar opet da se iscrpljujes... ajde, dobro, idem onda u Sloveniju! A ionako mi se nije previse vozilo brdovitih 300km!
Krenuli smo u subotu popodne, nas trojica, iz Indjije. Smestili smo se kod hrvatskog randonera, Gorana, koji zivi 15ak km zapadno od Zg, kome ovom prilikom zahvaljujem.
Randoneri su krenuli rano ujutru, ja oko 8. Do granice sa Slovenijom jedan gradic, dan tmuran, ja neispavan, ali nekako vozim, priblizavam se planinama. Na lokalnom granicnom prelazu Bregana me cudno gledaju, i posle 10ak min cekanja, pustaju i udaraju pecat u pasos. Ovo je bio bitan trenutak ture, a njegovo puno znacenje cu provaliti tek sutradan popodne.
Prvi utisci o Sloveniji biciklom su pozitivni- staze su savrsene, pratim Savu, burek ukusan. odusevljava me staza pored reke, mnogobrojne brane. Saobracaj je malobrojan, a vozaci neuporedivo kulturniji nego kod nas. Bas kao sto sam i ocekivao! Reku Savu pratim sve do mesta Zidani Most, gde se, po preporuci prijatelja, odvajam na sever i 15ak km pratim reku Savinju ka Laskom. I dalje je tmurno, ali ovo su izuzetno lepi predeli, gore doliranje u svetskom stilu. Srecem nemca, kaze ide iz Austrije za Kraljevu luku (Dubrovnik).

Lasko
Lep grad, imaju kul statuu kralja koji drzi pehar. Pretpostavicemo da model nije pio vino. sa dolaskom do grada sunce se probija, ma divota jedna. Lutam kroz gradic na obali reke, sve deluje nekako pusto i bezivotno. Cak je i krstenje tiho. Taj utisak me prati ceo put- lepo, ali i sterilno.
Sedam da rucam u centru, u kafani ok cene, kao kod nas. Kako mi konobar prinosi, tako krecu oblaci da se navlace! To je to! Nisam pogresio u proceni da cu najebati kao zuti! Bio sam na cca 90.km puta i spaja se nebo i zemlja, lije kao iz kabla sbb interneta pustenog na 100mb/s. Pornic u jednom smeru, ja na pogresnom kraju, ali sta ces, ne da se odustati na pola puta. Resen sam da stignem do Ljubljane. U trenutku malodusnosti proklinjem svoju odluku da produzim put za 30km. Krecem po tom pljusku, za 3min sam ceo mokar. Ne stajem, da se ne bi ohladio. A predeli najlepsi! Sad mi je zao sto sam uslovno receno projurio dalje dolinom Save, stvarno je sve divlje. Planiram cak i da se zaustavim ranije, ali smestaja nigde. Sve je pusto ,samo kola prolaze pored. I tako 50km...

Ljubljana
3h kasnije kisa staje. Probija se sunce, da nagradi moju vernosti i tvrdoglavost da se ne odustane. Ma jun je, susim se, upijam zrake zalazeceg sunca. I stizem nekako u Ljubljanu. Prvi utisak o gradu je preslikan o citavoj zemlji- lepo, ali sterilno, uopste nije zivopisno, ni za tren ne odstupa od bilo kog grada srednje velicine u Austriji. Na zeleznickoj stanici se nalazim sa Damjanom, korisnikom warmshowers mreze. Visok momak, mojih godina, cutljiv i cudan pomalo. Ali me je lepo ugostio, pokazao grad. Dok smo isli ka centru, ponovo je poceo potop epskih razmera, na svu srecu sacekasmo ga u kaficu na vrhu zgrade u centru, odakle je lep pogled svako vece sem tog. Depresija, presao sam 180km i docekao me grad sivlji od blokova NBG.
Da uzitak dana bude potpun, slucajno nalecemo na koncert Vlatka Stefanovskog, sa vojnim orkestrom Slovenacke vojske. Fenomenalan koncert! I pokisla publika.

Toliko za sada, uskoro nastavak sa rutom i fotkama. Arrivederci e buona notte!

[Janic]

Fotke iz Slovenije- https://goo.gl/photos/EUL8JxKtAK3xitnp7
Ruta oba dana- http://ridewithgps.com/routes/10953740

Eh taj drugi dan u Sloveniji i povratak- zamalo me kostao zivaca, ali je bilo lepo! Dogovor je da se vratim u Svetu Nedelju do 4 popodne. Na mapi- Jutro je svanulo prilicno tmurno, bez kise. Spremam se brzinski, burek u prvoj pekari, pa sa domacinom vozim do dvorca- lep, mali, ususkan na brdu. Utisak o Austrijskom gradu ne jenjava.
Vozimo van grada, pozdravljam se sa Ljubljanom, ipak me je pristojno ugostila, po nimalo prijatnom vremenu, s obzirom da je jun u pitanju. Domacin i ja vozimo prvih 20ak km putem, Slovenci i danas potvrđuju da su obazrivi vozači. E ovde krece da me lomi- put koji sam izabrao vodi kroz potpuno prazne puteve, pored šuma, generalno prateći pravac auto-puta. Uzbrdice su poprilične, do 12%! Ne lezi vraže, u jednom trenutku nalećemo na autoput, prati ga obična planinarska stazica, u pravu je gugl kada kaže da je to pešačka staza. I ćeramo mi naše bajseve tim puteljcima, moj treking nikako nije predviđen za ovaj teren, ali bože moj- ovo je reklama za ortlieb bisage i shimano unutrašnji menjac- na svu sreću sve je radilo perfektno! Što ne mogu da kažem za turu u avgustu, ali o tome malo kasnije...
Problem je u sledecem- do 10 sam prešao samo 40ak km, na mapi mi se ne čini da uopšte napredujem. A Zagreb vrlo daleko! Pozdravljam se sa domacinom koji okreće nazad ka Ljubljani, a ja pratim dalje autoput pored polja zelenih. Sunce sija, svugde biciklisti, prelazim neke baš epske uzbrdice, dugačke po 5km, uživam u vožnji. U selu na 90.km nalećem na kraj kolesarske utrke, čije sam učesnike sretao čitavo jutro, ne znajući ko su. Prolazim kao oslobodilac Slovenije, pored volontera, zovu ljudi na pivo i posluženje, ne uspevam da im objasnim da ja nisam iz te priče i da nemam vremena. šteta, možda sledeći put!
U svakom slučaju, ovaj deo ture mi se baš dopada, i ja konačno imam utisak da ću stići, pegla se teren, uspevam da razvijem, za mene, pristojnu brzinu. Ne može brže, furamo 20 na sat
Pred samu granicu sa Hr srećem biciklistu, gura bajs. Pokušavam da mu pomognem da je zameni, nešto nam ne ide, a ja nemam ni toliko vremena- dva sata, a još 40ak km.
U okolini Krškog teren je dobro poznat- beskrajne ravni, bez krivine, bez brda- prilično spuštanje u stvarno. A dalje me nije čekalo ništa lepo, posebno na granici. Da objasnim- ispostavilo se da je granični prelaz Bregana rezervisan samo za lokalce, tj građane Hr i Slo. I meni je policajac prethodnog dana dao pečat- praktično nelagalno. To mi sve saopštava današnji carinik. Ne vredi ni da mu objašnjavam da nisam nikakav migrant, nego bjedni biciklist, koji pokušava da se nađe sa svojim drugarima. Upućuje me na veliku granicu, pored autoputa. Nekako pogađam pravi put, ni tamo carinik ne može da se načudi kako sam ranije prešao granicu. Pokušava da me vrati, da busem ili kolima pređem u Hrvatsku. Neće moći, uporan sam, a već je 4! I pusti on mene nekako, realno nije imao nekog razloga da me zadržava. Na kraju ispa sve dobro, ali ovo je nauk drugima, možda, da ne ponove moju grešku. A možda vama slože drugu priču, ko zna.
U svakom slučaju, sa blagim zakašnjenjem od sat i po, stižem do Svete nedelje, odakle smo svi krenuli u subotu. Na moju sreću, Ralic se tek pakovao, te uspevam brzinski da se ispozdravljam sa domacinom i istusiram. Povratak je protekao bez većih uzbuđenja.

Konačni sud o Sloveniji je mix- očekivanja su bila visoka, pa nije čudno da me je ponešto i razočaralo. Možda sam očekivao više divljine, spektakularniju prirodu- jednostavno Slovenija, barem u krajevima u kojima sam vozio, nije takva! Ali su uslovi za biciklizam i cikloturizam, uopste, skoro savršeni! Čak bih ovu zemljicu preporučio početnicima, ali i ljudima sa ovih prostora- svi pričaju iskvareni srpski, ali je standard kao u Austriji uz niže cene i burek

Šta bi se dalje moglo voziti? Moj predlog za vikend akciju bi bio možda ovako- svakako pređete granicu i smestite se što zapadnije možete. Npr iz Ljubljane na zapad, do Austrije. Ili do Venecije, varijanta ima beskonačno. A možda je to i glavna prednost cikloturiranja ovde- sve je blizu i na dohvat ruke. Za jedan dan vožnje ste u Evropi, ni Milano nije daleko!
U svakom slučaju- moja preporuka!

[Janic]

Dunave, moj dunave 28-30.Avgust
Fotke- https://goo.gl/photos/PCUnH2L94F7S8a5X6
Mapa rute- http://ridewithgps.com/routes/9859943

Eh taj magični Dunav! Šta bismo mi bez njega! Ideja za ovu turu se rodila pre više godina, nikako da dođe na dnevni red. Koncept je sledeći - proći dunavskom rutom prvo sa rumunske strane, pa se vratiti našom. Opreme što manje, pošto je cena smeštaja vrlo pristupačna. Volim ja da noćivam u šatoru, ali to i nema nekog smisla- ako je soba i tuš 500-700 din. Toliko imam da priuštim sebi!
Specifičnost ove ture je u prvom danu- priključila mi se, po prvi put, devojka Milica. Njoj je prva jača vožnja, prihvatila je da ide sa mnom do Bele Crkve. Pomalo sam nesiguran kako će sve proći, da li će izdržati- da vas poštedim muka iščekivanja- sve je prošlo u najboljem redu! Čak joj se i svidelo- čak i kada je pao mrak, a mi u sred peščare no, pođimo redom.
Prognoza je bila dobra- i tačna, ispostaviće se. Za vikend toplo, prženje, preko 25 stepeni oba dana. Divno, spakovah bisage prethodni dan, proverio bicikli. Još jednom se ispotavila tačnom ona stara poslovica- bez obzira da li ideš na 2 dana ili na 2 meseca, količina stvari je skoro ista. A specijalno kod ove ture je slaba naseljenost i retke kafane pored Dunava- zvuči paradoksalno, ali rumunska strana je prilično prazna, bez većih naselja na guglu. Takva je situacija i na terenu. Stoga sam poneo waterbag od 4L, dobro će mi služiti. Krećemo u petak posle posla. Prvih 50km je dosadno, mnogo puta sam prošao tuda. Mrak nas hvata u Peščari, da pohvalim devojčicu, ona sve bolje vozi kako vreme prolazi! Konačno, stižemo u Belu Crkvu oko 10, smeštaj sam našao putem interneta, ne bih ga preporučio, gospodin izdaje sobe ispod svakog nivoa higijene, toalet smrdi na kokošinjac! Cena je barem 500din, ali ipak! Meni ne smeta mnogo, bitno da ima tuš...

Nastavak uskoro