Ovaj uskrs, i slobodni dani koji su iz njega proizisli su me pomalo iznenadili, i zatekli nespremnog,
i u petak oko podne kada sam saznao da cu moci da iskoristim ta 4 dana za nesto sto nije posao,
na brzinu sam ogranizovao neke tockove sa pedalama, i napakovao bisage u nameri da krenem negde, sto je pre moguce.
Nazalost trajkom se nije moglo, jer nije u voznom stanju, posto majstor varisa kojeg sam angazovao da malo skrpi ram kako bi se moglo malo provozati pre nego se osmisli novi,
nije posao uradio kako valja, a sta ce covek, kad ne vidi dobro
pa je malo omasio sa varom, te je var popustio posle samo 500ak km voznje,i poceo da puca tu gde i pre, te je posle krace detaljne inspekcije rama bilo jasno da je veoma moguce da ce se pukotina dalje siriti,
i moguce da ce puci bas u nekoj zabiti, na najlosijem delu puta, odakle spasavanje nije bas zgodno,a pogotovo ne u nekom kratkom vremenu.
Posto trasa u sebi sadrzi i jedno 20ak km zemljanog puta po nasipu, upitnog kvaliteta, a jos upitniji je kvalitet i tog nazovi asfalta koji vlada ostatkom trase,
nisam hteo da rizikujem, i ipak sam odlucio da paktreger okacim na upsravni bicikl i njme podjem.
To je u startu znacilo da ce dnevna kilometraza biti osetno manja nego na trajku, i nije bas bilo smisla krenutu u petak popodne,
neko sam se odlucio da se vozom dobacim do NS-a i krenem odatle, sa namerom da posle tri dana stignem do Subotice,i odatle vozom vratim za BG.
Prvi dan je video oko 120km, drugi oko 80, a treci 75 + 20km povratka kuci sa glavne zel. stanice.
Generalni plan je bio da se odmorim ko covek, i naslusam mira i tisine. Zbog toga se nisam trudio da trazim saputnike,
ili se pridruzujem jednoj grupi koja je vec isplanirala svoje kretanje na tom potezu.
Satror,vreca,serpe,lonci - sve na broju. Satrujem, a ako ima kakav zgodan jeftin smestaj sa tusem, sto da ne.
Jednu noc sam satrovao sa komarcima, dok su zabe kreketale i ptice pevale 0-24
Drugu noc sam proveo u tihoj sobi bez komaraca, a bilo je i toplog tusa pre spavanja,a kostalo 600 din.
Naime komaraca je bilo toliko, da je svako izlazenje iz satora moglo nemilo da se zavrsi. Il po mene il po komarce,
te sam sve radnje obavio unutar satora, osim onih fizioloskih
A kada sam promolio glavu izvan satora, sa baterijskom lampom, pokusavajuci da odgonetnem kakva mi se to divlja sver mota oko satora,
i suska liscem, zver nisam uspeo da vidim, ali sam cuo kako se brzim korakom udaljava od satora,
ali zato sam video roj od vise stotina komaraca, kako ceka ispred satora na svoj dnevni obrok,tj mene.
Oma sam se vratio, i dok sunce nije ogrejalo nisam pokusavao da izadjem.
Cak i ujutru ih je bilo gomila, te sam morao komplet sator brzom brzinom da evakuisem na cistinu i na sunce,
i tamo ga sklopim i spakujem stvari pre polazak.
Sve u svemu veoma lepa trasa za opusteno uzivanje u zvukovima i mirisima prirode.
I sve bi bilo savrseno, da nije bola u zadnjici, sakama, misicima koji pridzavaju glavu da ne pada dole,
kako oci ne bi gledale u prednji tocak umesto u lepe predele ..
I pored sve moje dobre volje da se vozim na obicnom bajsu kao i vecina biciklisticog sveta, ipak mi nije islo.
Ne moze se protiv zakona fizike i anatomije. Takva sprava nije za duza putovanja, i tacka.
Ko voli nek izvoli, a ja zahvaljujem, znam za bolje i udobnije, i sa lepsim pogledom na okolinu.
Ako bi trebao to nemilo iskustvo da opisem sa dve reci, onda bi to bilo: neprirodan blud
Evo malo slika http://ir.fotopic.net/c1686140.html
a snimio sam i dva video klipa, koji bi trebalo da docaraju zvuke tog predivnog okruzenja. Cim izeditujem saljem link ..
Pozdrav!
pozdrav od Rajka