Nisam bas vest sa recima, ali sam se potrudio da vam sto bolje opisem ovu lepu relaciju. Koliko sam uspeo, vi cete proceniti,
samo se nadam da nisam smorio... ako jesam, onda se stvarno nadam da ce slike to nadomestiti.

Nas dvojica, u nedelju 31. maja krenuli smo na jednu malo duzu relaciju preko i oko planine Krusevice.
Posle par kisnih dana, u subotu popodne, vreme je najavilo jednu lepu nedelju, cista atmosfera, planine u daljini
se vide kao na dlanu... sve govori da je sutra pravi dan za voznju pored Suve planine i uzivanje u lepotama Zaplanjskog
kraja i prizorima monumentalnog grebena Suve planine.
Krenuli smo oko 9:30 sa namerom da ne zurimo i da iskoristimo vreme za uzivanje. Tako je i bilo vec posle prvih 8 km
kada smo stigli do Juzne Morave i tu seli da doruckujemo, zadrzavsi se najmanje pola sata uz laganu pricu. Mesto gde
smo sedeli je do skora bilo natrpano svakojakim djubretom, uglavnom grdjevinskim otpadom, ali je sada, na nase
iznenzdjenje, sve ocisceno, tako da je bilo uzivanje sedeti pored reke.
Posle dorucka, krenuli smo uzbrdo ka selu Orasac. Uspon je bio blag i pripremao nas je za ono sto nas ceka po izlasku iz
Orasca, malo ozbiljniji uspon ali sa lepsom okolinom i odlicnim pogledom nazad na Leskovac. Malo iznad Orasca smo
se poigrali fotoaparatom i ispalo je par zanimljivih fotki.
Nastavljamo put navise, teren je sve lepsi i lepsi, ali je i uspon sve jaci i jaci, a Sunce nas samo posmatra! I tako, diveci
se okolini i neumorno pedalirajuci stigosmo do sela Stupnica, najviseg naselja na ruti. U Stupnici su nas mestani
koji su pored puta okopavali jagode (ili sta vec), zaustavili i posluzili svezim jagodama kakvih na pijaci ne mozete naci.
Takav gest skoro da ne mozete doziveti u selima blizu Leskovca, ali eto, ovo nije blizu.

Posle okrepljenja i malo price sa mestanima, nastavili smo jos 2 km do najvise tacke na nasem putu (730m). Tu smo imali
dobar pogled na Suvu planinu, ali i jos bolju hladovinu da se odmorimo i osvezimo. Jedini zvuci civilizacije su bili povremeni
avioni, koji ipak nisu remetili spokoj prirode. Bagrem mirise, ptice cvrkucu, vetar lagano huci kroz granje, a mi smo
prezadovoljni sto mozemo da se opustimo i ne mislimo o svakondevnici. U medjuvremenu su se pojavila dvojica biciklista
sa kojima smo razmenili nekoliko opustenih recenica, a onda su oni ostisli svojim putem, a mi smo i dalje uzivali u ambijentu.
Posle vise od 45 minuta uzivanja, odlucili smo da krenemo dalje. Cekao nas je strmoglavi spust, gde na nekim mestima
mozete za manje od 10 sekundi da dogurate do 60 km/h, ali su tu i pretece krivine skrivene iza krosnji drveca pa je
potrebno biti veoma oprezan. Tako jureci nanize ka Zaplanju i okrznuvsi Babicku Goru, prolazimo kroz selo D. Dragovlje i
ponovo srecemo bicikliste (petoricu sada) koji sada kao parne masine hukcu uzbrdo boreci se sa neumornom gravitacijom.
Ali nas plan je drugaciji od njihovog, nas tek ceka jos nekih 60 km puta koji vodi oko Krusevice. U podnozju stizemo do
male benzinske pumpe i tu se na cesmi osvezavamo pred dalji put.
Uzbrdice ponovo pocinju... ali sada imamo malo zaklona od Sunca kako prolazimo kroz malo sumovitiji deo. Ipak to ne traje
dugo i vidik je opet sirok, sa leve strane se izdize strahovita, gola Suva planina, a sa desne strane je, pitoma za oko i pokrivena
sumom i livadama, Krusevica. Moj kolega sa voznje je prvi put vozio u ovom kraju i ovde je poceo sa neskrivenim iskazivanjem
odusevljenja koje je potrajalo narednih 20-ak kilometara. Na ovom delu puta je bilo dosta goredoliranja, ali smo ipak, polako isli
nanize. Imali smo dve vece uzbrdice, ali i dva izuzetna spustanja, koja su prikupila najveci broj poklika odusevljenja. Tako odusevljeni
stizemo do raskrsnice cija leva strana vodi ka Pirotu, a desna ka Vlasotincu i Leskovcu. Naravno, ovog puta idemo desno, sada
vec kroz obojici poznat kraj, ali i dalje kraj sa izuzetnom lepotom. Kod Svodja nam se pridruzuje reka Vlasina sa leve strene puta,
koja je eonima klesala svoj kanjon da bi mi danas uzvali u njegovim lepotama i vozili u drustvu reke do Vlasotinca.
Po dolasku u Vlasotince, palo je jos jedno osvezenje i jos malo przenja na Suncu na obali Vlasine... rezimiranje cele ture,
sagledavanje utisaka, planovi i sve sto ide uz jedno takvo relaksiranje. Put do Leskovca ne mogu opisati kao nesto posebno prijatan,
osim toga sto je sada put asfaltiran, nema vise stare kocke koja je kao cekicem lupala ispod sedista i stvarala utisak da je voznja
izmedju Vlasotinca i Leskovca duga 100 km!!
I tako smo oko 16h zavrsili ovu 83 km dugu, ali lepu voznju i otisli kucama sa planom da uskoro ponovimo turu sa vecim brojem biciklista.
Naravno, fotografija ima, i nalaze se na sledecoj adresi:
http://picasaweb.google.com/vojislav.gr ... 31Maj2009#
Nadam se da cete uzivati u scenama sa juga.
Pozdrav,
Gruja
P.S. Za detaljniji pregled rute i profila posetite ovaj link:
http://www.gmap-pedometer.com/?r=2875679