U subotu je ceo dan padala kiša, ali nismo oklevali da iskoristimo nedelju - ranom zorom smo zapucali na Divčibare, u želji da prođemo kanjon Crne reke. U međuvremenu smo se dosetili da je špic jesenje sezone gljiva i da su Divčibarski tereni savršeno nalazište, tako da smo se zadovoljili spuštanjem markiranom stazom niz Ljuti krš do Crne reke (predivna šetnja oštricom kamenog grebena kroz mešovitu šumu borova i breza, zaista vredi doživeti!), fotografisanjem nekih manjih vodopada na Crnoj reci, a zatim se izverali na Lazovu kosu i preko livada i šumaraka Pejara uputili u mešovite šume izvorišnog dela Crne reke. Bio je to pun pogodak, jer smo se kućama vratili sa povelikom zalihom rujnica i masivnih, pravih vrganja... Lepota jeseni
Ni mesozderski deo nedeljnog divcibarenja nema na sta da se pozali . Nasa "setnja" je doduse trajala nesto krace, jer smo se posle fotoseshna na Crnoj reci vratili do centra i napunili stomake u "Divcibarskoj tvrdjavi". A zatim smo, kao i u dolasku, imali prilike da osetimo svih 260KS Mazde 3 MPS .
Za razliku od vecine saputnika koji su koristili po par kilograma opreme u vidu Nikon i Canon zveri, polametarskih objektiva i profi tronozaca, ja sam skljocao sa IXUS-om tek da za uspomenu zabelezim delic atmosfere .
.