Fribikeri dolaze i prolaze

[bluealek]

Sve hladniji i kraći dani i najava kiše za naredni vikend izazivaju ono turobno jesenje raspoloženje, provociraju setu i vraćanje filma na sve naše zajedničke vožnje i oduševljenja prethodnih godina. U sećanje pristignu sva ona lica sa kojima smo se družili, koji su u nekom periodu s puno entuzijazma jahali sa nama, a koji su u međuvremenu jednostavno... nestali, tiho otišli, neki ophrvani prečim brigama, neki privučeni novim pasijama, neki zbog gubitka entuzijazma, neki su se poženili i poudavali, dobili decu, neki su jednostavno preopterećeni poslom. Šta god da je razlog, više ih ne viđamo na ovim našim iracionalnim, normalnim ljudima teško objašnjivim jahanjima po blatu, žegi i hladnoći, po šumama i gorama.

S druge strane, neki novi su došli dovučeni istim tim vajbom koji je svojevremeno dovukao one koji su otišli, deleći istu vrstu oduševljenja i entuzijazma. Možda će biti sa nama duže, možda kraće, ali većinu će život u nekom trenutku takođe preveslati u neke druge okeane misli, želja i prioriteta. Ljudi dolaze i odlaze, a ideja, entuzijazam, pedaliranje radi pedaliranja, kretanje radi kretanja, lepota radi lepote, ostaje u vazduhu, prenoseći se kao fluid.

Zašto ovaj sajt uopšte postoji? U današnje vreme kada je fejsbuk postao opšti vid povezivanja ljudi i ideja, sajtovi i internet klubovi koji okupljaju ljude vidno zamiru, većina ljudi smatra da im više nisu potrebni. Provodeći dane na fejsbuku više ne osećaju potrebu da paralelno komuniciraju po nekakvim forumima. Fejsbuk je, zapravo, ubio internet, ostatak interneta sve više liči na pomoćni sadržaj fejsbuka. Možda baš zato, mahom iz inata, ja još uvek ne otvaram nalog na fejsbuku. Jednostavno ne pristajem na parolu "ako nisi na fejsbuku, nema te". Isto tako sam se nekoliko godina inatio u odbijanju da pribavim mobilni telefon. Znam neke ljude koji i dan danas na tome istrajavaju.

I tako, fribajkeri dolaze i prolaze, a Freebiking ostaje, ko zna zašto.

[aleksandar777]

Like!

[radnik]

Izgleda da su se svi utopili u intenetu, poneti vrtlogom brzine i visokim talasima.
Svi bi da nešto čitaju, a malo da pišu, ostavljaju po forumima svoje ime i svoje fotografije, plašeći se nečega.
I tako polako nestaju aktuelnosti na sajtovima, smanjuju se aktivnosti na forumima.
Probali smo i sa fajsbukom, nije loše napraviti grupu ili stranicu, ali onda i to vremenom počne da stagnira.
Pređoše ljudi hiljade kilometara ove godine, ali ne ostade trag, kao da su tapkali u mestu.
Da je bar lepše vreme pa da vozimo, da se više družimo, pričamo.
Ali nije nikome ni do okupljanja, planiranja i maštanja.
Da bar neko da neke sitne pare, da pokrene barem omladinu na rekreaciju, umesto da pomaže nevladine organizacije.
Zar smo svi solo, a volimo slične stvari... Ne znam, evo i ja počinjem da ćutim...

[IRalic]

A sta je to Facebook ?

[Jovanovic]

Pozdrav od jednog preveslanog .
Prođe drugo leto kako se nisam nigde čestito uspentrao, a ni jahao kroz divljinu. Al sam se zato skućio (proces još traje, saće radijatori za vikend), i čekam bebu. Prija mi sve to, samo što baš uzme celog čoveka .
I, da, imam i druge prioritete, kad mi se desi malo vremenskog lufta, radije se bavim kultivisanjem grada u kome živim. Al nećemo sad o tome.

Vidimo se opet za koju godinu .

[Nikola]

Pozdrav svima, eto ja uspeh da odvozam ove godine jednu freebiking turu na Fruškoj Gori . Kad jedno malo stvorenje uđe u tvoj život, onda ti više nije primarno tvoje lično zadovoljstvo i interesovanja . Pored svega redovno čitam i gledam vaše ture i obećavam da ćemo se u skoroj budućnosti ponovo više družiti.