Samo bicikl ili kombinacija s prevozom, pitanje je sad?

[shebez]

Oboje ste u pravu, ja se isto vozim oko Beograda kao Kunalagon, pravim neke ture od oko 100-ak km tamo i nazad i okej mi izgleda. Ali taj deo u mom bajkerskom iskustvu nisam prosao pa mi sada deluje interesantno. Verovatno kada budem rasirio vidike i beogradska okolina mi bude dosadna mozda cu odlaziti na neke dalje ture, o kojima prica Alek. To o cemu Alek prica to je realnost, osetiti nesto novo dok si ogranicen vremenom izgleda tako. Ali mislim da je najbolje odvojiti 10ak dana od godisnjeg odmora pa se provozati po srbiji.
Pozdrav svima...

[rajko55]

Zdravo svima malo da se umesam jer sam letos izvezao za 4 dana Pozarevac-Divcibare-Tara-Mokra Gora-Zlatibor-Poz.. i mislim da je bolje koristiti ko moze produzeni vikend ili odraditi neki dan pa spojiti, a ima dosta takvih pravaca i lepih destinacija po lepoj Srbiji. pozdrav od Rajka
http://rajko55.fotopic.net/

[bluealek]

Naravno da je najlepše kad imaš 10 dana da potrošiš na način kako ti najviše prija. Onda s tim vremenom zaista možeš da uradiš šta god hoćeš, opušteno i natenane.

Problem je što se jako teško dolazi do slobodnih 10 dana u kontinuitetu. Mislio sam da ću do prilike da mogu malo češće da odvojim tih 10 dana da dođem ukidanjem radnog vremena, tako što ću sam da određujem šta ću i kad da radim u toku meseca (faktički vraćanjem statusa frilensera). I šta se ispostavilo? To da ne moram da radim ništa manje nego pre, jer se količina posla koju treba odraditi da bi se podmirili životni troškovi savremenog života nikako ne može odraditi za 10 dana mesečno, pa makar radio od jutra do sutra. Drugo, pošto nikad ne zavisi baš SVE od tebe, ne možeš da napraviš tajming koji bi ti bio baš 100% po meri (ponekad ne možeš da dobiješ materijal za rad baš onda kad to tebi najviše odgovara), treće, različiti poslodavci (da ne kažem redakcije) imaju različite rokove, i insistiraju na njihovom striktnom pridržavanju. Zajebeš li ih jednom, postaješ bivši i na tebe više ne računaju kao na pouzdanog saradnika. Koliko god da si dobar u tome što radiš, nisi nezamenjiv.

I tako, imao radno vreme, nemao radno vreme, da li te poslodavac drži na kratkom lancu ili te tvoj lični osećaj za savesno ispunjavanje poslovnih obaveza (odgovornost prema samom sebi) drži na kratkom lancu, poenta je da samo jedno nerazmišljanje i "bežanje" na 10 dana u nevreme (bez da dosta unapred pažljivo isplaniraš sve poslove) može jako skupo da te košta. Voleo bih da opet budem dete i da neko drugi brine o meni a ja samo maštam o lunjanju po divljini, ali na žalost još nisu izmislili vremeplov.

[kunalagon]

Vazno je da se pedalira.
Ja bi pedalirao do Divcibara, po Divcibarima, i nazad. I sve to za dva dana. Uz malo vise kondicije, za jedan. Iskoristim i onu tvoju koncepciju bluealek i ovu moju. Vazno je da se pedalira, naravno koliko moze da se stigne.

[bluealek]

Kunalagon, tvoja zamisao ima jednu značajnu rupu, a to je što za nju treba MNOGO više kondicije, pa čak ni onda se ne može odraditi za vreme za koje ti zamišljaš. Razlika u brzini kretanja između pretežno ravnog terena i intenzivno planinskog terena je skoro 1:2, a u odnosu na planinski teren i off-road 1:3, pa čak i 1:4. Tako da ti je 200 km po pretežno ravnom asfaltu ekvivalentno 50 km na planini van asfalta. Probaj pa ćeš se uveriti.

Pedaliranje jeste sjajan način da se oslobodiš stresa, da se mentalno resetuješ, ali je i značajan fizički napor, veći od hodanja. Da bi mogao u kontinuitetu da ga upražnjavaš od jutra do mraka MORAŠ da budeš u dobroj kondiciji, a dobra kondicija se ne može steći bez redovnog treninga, što znači da barem 3-4 puta nedeljno pređeš ne manje od 50 km. Kad dođeš u neke godine obaveze ti jednostavno ne dozvoljavaju da odvojiš to vreme za trening, koliko god da bi ti to voleo. Ja već nekoliko godina unazad pokušavam tako da se organizujem da mogu da odvojim to vreme i ne uspevam. Zato mi je plafon izdržljivosti efektivne vožnje (znači, ne vožnja + blejanje, nego aktivno okretanje pedala) 7-8 sati dnevno. Preko toga već toliko malakšem da više nisam u stanju da kontrolišem pokrete. A koliko ćeš moći da pređeš za tih 7-8 sati zavisi od toga da li ti je prosečna brzina 8, 12, 15 ili 25 km/h (što pre svega zavisi od prirode terena po kome se krećeš).

[Dejv]

Ja sam u principu za oba tipa putovanja.
Biciklom tamo, nazad i boravam tamo.
Razlozi:
1. Ako imam vremena - da vidim sve uz put. Taj razlog moze da se primeni jednom, ili dva puta.
2. Da nahranim malo ego - eto, uspeo sam da izguram xyz kilometara za x sati.
Alternativno sredstvo tamo, nazad - boravak tamo bicikl.
Razlog - hocu pre da uzivam u zivotu. Sednem lepo kolima, preskocim deo koji sam video 100 puta i nema nista novo, put ruzan dosadan opasan - a idem da uzivam tamo gde je lepse.

[rajko55]

Sve je stvar volje Kunalagon, jer smo za dan stigli do Nisa 203 km a drugi dan smo bili u Kumanovu 399.5 km od Pozarevca i zato planiraj sam koliko odprilike mozes sa bajsom da predjes,ostalo je sve sve relativno i nikad ne podcenjuj sebe jer ako nisi vozio ovakve ture ne znaci da nemozes,a kad budes izvezao bices vise nego zadovoljan i iznenadjen onim sto mozes. pozdrav od Rajka

[darko obr.]

Пре неки дан сам се посвађао са оцем јер није хтео да ми купи нови бајс већ ми је купио половног ЈУГА 45-ицу за 1200 евра. Више волим бајс неко било који ауто!!! Али почео сам да штедим и мислим да ћу до пролећа купити новог љубимца. Није фора користити бициклу онда када немамо други начин превоза,фора је да идемо бајсом тамо где обични смртници не би хтели ни колима.

[bluealek]

A postoji i varijanta da idemo kolima tamo gde "obični smrtnici" ne bi ni MOGLI kolima, gde čak ni bickl ne bi mogao - sem da ti nosiš njega, a ne on tebe

Na primer http://aleksandar.fotopic.net/p55504153.html

Sve ima svoje prednosti i mane, u različitostima je lepota življenja.

[Nikola]

A postoji i varijanta da idemo kolima tamo gde "obični smrtnici" ne bi ni MOGLI kolima, gde čak ni bickl ne bi mogao - sem da ti nosiš njega, a ne on tebe

Na primer http://aleksandar.fotopic.net/p55504153.html

Sve ima svoje prednosti i mane, u različitostima je lepota življenja.

Heeh... ili onih par kilometara po onom kamenju i vrtačama na Miroču

Nemam ništa protiv automobila... ali kad vozim bicikl onda vozim bicikl...neću da udišem nečija kancerogena isparenja ceo dan... cilj mi je da osmislim staze sa što manje saobraćaja i gužve... to je za mene pravo biciklarenje... znači priroda, svež vazduh i ako je moguće cvrkut ptica... a ne mercedes benz od 800 konjskih snaga koji kulja iz autobusa.